Činjenica da država Srbija u mnogim aspektima nema efektivnu kontrolu nad ovim delom svoje teritorije, te da su privremene institucije u Prištini 2008. godine jednostrano proglasile nezavisnost, koja je podržana od određenog broja zemalja, posebno zapadnih, situaciju dodatno komplikuje. Na sve to vlasti u Prištini od kada im je na čelu Aljbin Kurti ne prezaju od najogoljenijeg nasilja, ubijanja, proterivanja i zlostavljanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiju.
Uzevši sve ovo u obzir destabilizacija države koja je pokušana od strane blokaderskog pokreta donela je dodatni nespokoj u živote Srba koji se već skoro tri decenije nalaze u situaciji da se bore za goli opstanak, da referišemo samo na najnoviju prošlost.
Sa druge strane, značajan deo blokaderskog korpusa, naročito među predvodnicima kao i medijima koji im sve vreme pružaju potporu, od ranije je u službi onih snaga koje se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije i propagiraju priču o tobožnjoj srpskoj krivici, te o nezavisnosti Kosova kao svršenom činu, i potrebi da Srbija prihvati realnost uz stalnu kriminalizaciju dela Srba na samom Kosovu i Metohiji. Uprkos trzajima unutar blokadera da nacionalna agenda dobije primat, jasno je da nije bilo nikakvog ograđivanja od onog dela te strane koji na jugu Srbije vidi novog suseda-tzv. Kosovo niti prekidanja bilo kakvog kontakta sa tim polom blokaderskog pokreta.
Namera da se država sasvim destabilizuje, kako preko univerziteta, tako i sveopšte politički, uz dobro poznatu ideologiju blokaderskog pokreta dovelo bi Srbe na Kosovu i Metohiji u još teži položaj. On i sada neretko deluje bezizlazno, uprkos naporima Srbije da i u nemogućim okolnostima maksimalno podrži srpski narod u južnoj pokrajini. Jer, kako je pre nekoliko meseci rekao predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića Miloš Vučević, borba za Kosovo i Metohiju je naš zavet.
Prof. dr Boris Stojkovski, istoričar
