Krajem marta ove godine, nakon razgovora specijalnog izaslanika Evropske unije Petera Sorensena i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, najavljeno je da će Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, a nemaju kosovska dokumenta, biti omogućeno da na osnovu dokumenata Republike Srbije lakše regulišu svoj status.
Međutim, tri meseca kasnije, izveštaj nevladine organizacije CASA iz Severne Mitrovice pokazuje da je samo mali broj građana uspeo da okonča postupak.
Samo mali broj zahteva uspešno završen
Prema podacima ove organizacije, samo 11,4 odsto ispitanika navelo je da je njihov status u potpunosti rešen.
Od tog broja, manje od pet odsto dobilo je kosovsku ličnu kartu, dok su ostali ostvarili pravo na privremenu dozvolu boravka.
Istovremeno, oko polovine ispitanika izrazilo je nezadovoljstvo komunikacijom sa institucijama, kao i neizvesnošću oko toga kada će njihovi zahtevi biti rešeni.
Po završetku tromesečnog prelaznog perioda, CASA je ocenila da se proces, umesto najavljenih olakšica, pretvorio u administrativni lavirint.
Zamenica programske direktorke organizacije Tijana Grujić izjavila je da su tokom monitoringa zabeležene brojne nepravilnosti, uključujući različitu primenu propisa, neujednačenu praksu između opština, nedovoljnu obučenost službenika i veoma mali broj pozitivno rešenih zahteva.
Građani ukazuju na velike troškove i administrativne prepreke
U izveštaju se navodi i primer porodice Dašić iz Brestovika, čiji je zahtev odbijen zbog administrativne greške u dokumentaciji koju je, kako tvrde, sačinila sama nadležna služba.
Majka deteta, Sladjana Dašić, izjavila je da je porodica prikupila svu potrebnu dokumentaciju, ali da je zahtev ipak odbijen.
Kako je navela, samo prikupljanje dokumentacije, overe apostil pečatom, notarske usluge i putovanja koštali su porodicu oko 500 evra, bez garancije da će novi zahtev biti uspešno rešen.
Više od 4.000 Srba bez dokumenata
Prema procenama koje se navode u tekstu, više od 4.000 Srba koji žive na Kosovu i Metohiji nema dokumenta privremenih institucija u Prištini.
Među njima su osobe rođene u centralnoj Srbiji, članovi porodica nosilaca kosovskih ličnih karata, povratnici, interno raseljena lica, kao i usvojena deca čija su usvojenja sprovedena u pravnom sistemu Srbije ili drugih država.
CASA navodi da zvanične statistike ne obuhvataju građane koji nisu ni podneli zahtev, jer su prethodno usmeno obavešteni da ne ispunjavaju uslove ili da njihov zahtev neće biti prihvaćen.
Organizacija je tokom monitoringa zabeležila i brojne druge probleme, uključujući dodatne zahteve za dokumentacijom, visoke finansijske troškove, dugotrajna čekanja, kao i različita tumačenja propisa među službenicima čak i unutar iste opštine.
Izveštaj ukazuje da je veliki broj građana koji pokušava da reguliše svoj status i dalje suočen sa dugotrajnim administrativnim procedurama, različitom praksom institucija i neizvesnošću u pogledu konačnog ishoda svojih zahteva.
Pitanje ličnih dokumenata ostaje jedno od ključnih problema za deo srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Organizacije koje prate ovaj proces upozoravaju da veliki broj građana i dalje nailazi na administrativne prepreke uprkos ranijim najavama o pojednostavljenju procedura.
Izvor: RT Balkan, NVO CASA Severna Mitrovica
