Pozdravili smo se sa Miholjskim letom i uveliko ušli u hladniji period, ono pravo jesenje vreme koje nas je dočekalo sa kišom koja u pojedinim delovima Srbije pada konstantno, dok su temperature drastično pale. Prema prognozi meteorologa Ivana Ristića, ušli smo u osetno hladniji period, a očekuje nas još puno iznenađenja. Ovo je detaljna mesečna prognoza za oktobar 2026. godine.Takođe, prvu dekadu oktobra obeležilo je Miholjsko leto, što je bilo nešto ranije u odnosu na uobičajeni period.
„Često se dešava da Miholjsko leto porani, pa su u pojedinim godinama temperature početkom oktobra išle i do 35 stepeni. Ipak, to ovog puta nije bio slučaj, već smo imali maksimalne dnevne temperature oko 25 stepeni. Početkom meseca maksimalne temperature kretale su se između 22 i 26 stepeni, dok su minimalne bile između 5 i 11 stepeni“, podsetio je Ristić.
Prvo zahlađenje i kraj Miholjskog leta oko 9. oktobra
Stvaranjem i jačanjem Azorskog anticiklona vreme je počelo polako da se menja, pa je prvi hladni front, koji ujedno označava i kraj Miholjskog leta, nastupio 9. oktobra.
„Ovaj front doneo je naoblačenje, uslove za kišu i pad temperature. Prvo zahlađenje blaže prirode i maksimalne dnevne temperature su pale na vrednosti od 16 do 21 stepen, što je za 5 do 6 stepeni niže u odnosu na početak meseca. Noćne i minimalne temperature ostaće na sličnom nivou zbog povećane oblačnosti“, istakao je.
Druga dekada oktobra: Jači hladni prodor, prve pahulje i kraj suše
Sredinom oktobra očekuje se znatno jači prodor hladnog vazduha i dodatni pad temperature.
Maksimalne dnevne temperature u Srbiji tada će iznositi između 10 i 15 stepeni, dok će se jutarnje spuštati na 3 do 8 stepeni.
„Tokom ovog zahlađenja očekuju se i prve snežne pahulje na nižim planinama, kao što su Zlatibor, Tara i Divčibare, gde će se granica snežnih padavina nalaziti na oko 1.000 metara nadmorske visine. Predstoji nam da vidimo koliko će ovaj prodor biti jak i da li će se snežna granica možda spustiti i niže, u brdovite krajeve“, istakao je Ristić.
Kako dodaje, druga dekada će najverovatnije označiti i kraj sušnog perioda, budući da se očekuje serija padavinskih talasa sa severa i severozapada. Azorski anticiklon će napraviti blokadu na Atlantiku, takozvani ATR blok, pa će glavno strujanje ka Evropi ići sa Grenlanda, preko Severnog mora sve do Balkana.
„Do nas će stići hladniji vazduh sa Severnog mora koji će, uz pad temperature, doneti povremenu kišu, dok na planinama može biti susnežice i snega. Tokom ovih desetak dana očekuje se da padne od 30 do 50 mm kiše“, najavio je.
Treća dekada oktobra: Stabilizacija, hladnija jutra i mogućnost magle
U trećoj dekadi oktobra doći će do postepene stabilizacije vremenskih prilika i prestanka padavina, ali uz dosta hladnije vreme. Jutra će biti prohladna sa temperaturama između 0 i 5 stepeni, dok će se maksimalne dnevne kretati između 12 i 16 stepeni, što je u granicama prosečnih vrednosti za ovaj period godine.
„Povremeno se očekuje i pojava slabog mraza, dok će u dolinama reka i kotlinama biti maglovito. Krajem oktobra magla se u pojedinim regionima može zadržati i tokom prepodneva“, dodaje.
Prognoza za Beograd i početak grejne sezone
U Beogradu trenutno duva košava, ali će ona oslabiti za dan ili dva, nakon čega sledi period lepog, sunčanog i tihog jesenjeg vremena.
Maksimalne dnevne temperature u prestonici biće oko 25 stepeni, a jutarnje oko 11 stepeni, što će omogućiti prijatne šetnje. Zahlađenje u Beogradu takođe počinje 9. oktobra. Sredinom oktobra maksimalne dnevne temperature u glavnom gradu iznosiće između 12 i 13 stepeni.
„Zbog tog jačeg zahlađenja, srednja dnevna temperatura pašće ispod 12 stepeni, pa postoje velike šanse da sredinom oktobra u Beogradu počne i grejna sezona“, najavio je Ristić.
Globalni uticaji: Jačanje El Ninja i zimske perspektive za Evropu
Fenomen El Ninjo i dalje jača, navodi Ristić, a povećanje temperature vode u delu Pacifika kod Južne Amerike trenutno iznosi oko 3,5 stepeni, sa prognozom da u novembru dostigne rast od čak 5 stepeni. Očekuje se istorijski rekord koji nikada ranije nije zabeležen u moderno doba merenja. Glavno pitanje kod ovakvih situacija jeste kako će se taj rekord odraziti na globalne vremenske prilike, a posebno na severnoj polulopti.
Već postoje jasni indikatori – izostanak uragana na Atlantiku uzrokovan je blokadom El Ninja, što u nastavku može usloviti jaču i snežniju zimu u Evropi. Dominantno strujanje biće na relaciji jug–sever, pa ćemo imati povremene prodore toplog vazduha sa juga i iz Afrike, ali i česte prodore hladnog vazduha sa severa, severoistoka i istoka.
„Istočnoevropski anticiklon, koji je trenutno aktivan, u sebi još uvek nosi topao vazduh jer se nije dovoljno ohladio da bi doneo jače zahlađenje. Ipak, on će, uz hladnu košavu, biti čest gost tokom ove jeseni i zime. Radi se o ogranku Sibirskog anticiklona koji će zbog efekata na Atlantiku biti znatno rasprostranjeniji i lakše će dopirati do zapadne Evrope“, objasnio je.
Kako ističe za kraj, tokom cele jeseni i zime bićemo pod stalnim uticajem Azorskog ili Istočnoevropskog anticiklona, koji će diktirati vremenske prilike na našem području.
