Meteorolog Ivan Ristić navodi da će hladniji period potrajati do nedelje, 27. septembra, nakon čega sledi nagli preokret i dolazak Miholjskog leta.
„Meteorološka jesen je počela pravim oktobarskim temperaturama. Jutra su sveža i prohladna, a na našim najvišim planinama, Kopaoniku i Goliji, već je pao i prvi sneg“, naveo je Ristić.
Prema njegovoj prognozi, u petak Srbiju očekuje novi hladni front koji će doneti više kiše, naročito na jugozapadu, jugoistoku i jugu zemlje. Ristić ističe da će granica nulte izoterme biti na oko 2.100 metara nadmorske visine, zbog čega postoje male šanse za novi sneg na Kopaoniku i Goliji, ali se njegove padavine ipak ne očekuju kao najverovatniji scenario.
Od nedelje, 27. septembra, očekuje se potpuna promena vremena i stabilizacija. Ristić taj period opisuje kao Miholjsko leto, uz sunčano i toplo vreme i maksimalne temperature između 25 i 27 stepeni.
„Naglašavam da temperature neće ići do 40 stepeni, kako pojedini najavljuju, već će se zadržavati u opsegu od 25 do 27 stepeni u toku dana“, poručuje meteorolog.
Ipak, jutra će ostati sveža, dok se u kotlinama i dolinama reka očekuju magla i niže temperature. Zbog velikih razlika između jutarnjih i dnevnih temperatura, Ristić savetuje slojevito oblačenje.
Prema njegovim trenutnim procenama, stabilan i topliji period trebalo bi da potraje do posle 5. oktobra, a najkasnije do 10. oktobra. Nakon toga očekuje se postepena promena vremena, sa više oblaka, kišom i padom temperature.
„Kako budemo sve dublje zalazili u oktobar, vreme će postajati sve hladnije uz češće padavine i povremeno pojačanu košavu“, naveo je Ristić.
Meteorolog ukazuje i na šire atmosferske obrasce koji, prema njegovoj analizi, mogu imati značajan uticaj na vreme u Evropi tokom jeseni i zime. Kako navodi, Sibirski anticiklon ove jeseni ima važnu ulogu zbog blokade na Atlantiku, što omogućava njegovo lakše širenje prema evropskom kontinentu.
Ristić očekuje da se približavanjem kraju meseca javljaju sve češći prodori hladnog vazduha. Normalne maksimalne temperature tokom druge dekade oktobra kreću se između 15 i 20 stepeni, dok se u trećoj dekadi očekuju još niže vrednosti.
Kada stiže prvi sneg u nižim predelima
Kada je reč o snegu, Ristić podseća da je najraniji zabeleženi sneg u Beogradu pao 20. oktobra. U hladnijim jesenjim i zimskim sezonama, prvi sneg u nižim predelima najčešće stiže početkom novembra.
„Već od 1. novembra postoje šanse za prve snežne padavine. Glavne i učestalije snežne padavine u nižim predelima očekujem u trećoj dekadi novembra, oko 26. novembra“, rekao je Ristić.
On je izneo i dugoročnu procenu za predstojeću zimu, pozivajući se na analizu prognoza Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, ECMWF.
Prema njegovoj proceni, decembar bi mogao biti uglavnom tmuran, hladan i maglovit, uz manje snežnih padavina nego što bi se očekivalo za pravu zimsku atmosferu. Januar bi, s druge strane, mogao doneti znatno više padavina i snega, pri čemu bi se snežni pokrivač formirao širom Srbije.
„Najnovije prognoze pokazuju da bi Vojvodina u januaru ponovo mogla biti zatrpana snegom. Iako se prema jugozapadu javlja manji deficit, snega će uglavnom biti u svim krajevima zemlje“, naveo je meteorolog.
Februar bi, prema njegovoj proceni, mogao biti najhladniji mesec zimske sezone, uz dosta snega i količinu padavina u granicama normale za januar i februar. Mart bi, kako kaže, trebalo da donese tipično promenljivo vreme, sa smenom zimskih i prolećnih vazdušnih masa, povremenim mrazom i snegom, ali i postepenim porastom temperatura.
Ristić posebno ističe da bi se glavnina snežnih padavina ove zime mogla poklopiti sa periodom zimskog raspusta, što bi, prema njegovoj prognozi, otvorilo mogućnost za snežni pokrivač u većem delu Srbije.
