Na fasadama, prozorima i terasama širom Novog Sada i drugih gradova sve su češći prizor krupne, zelene bogomoljke. Njihova pojava privlači pažnju, pa se mnogi pitaju da li ih zaista ima više nego ranije i predstavljaju li opasnost.
Stručnjaci objašnjavaju da je reč o invazivnoj vrsti koja je u Srbiju stigla pre nekoliko godina i koja, iako bezopasna za ljude, može ugroziti lokalni ekosistem.
Pojava bogomoljki u urbanim sredinama postala je tema o kojoj se sve više govori.
Dok jedne fasciniraju svojom pojavom, drugi osećaju nelagodu zbog njihovog prisustva u blizini domova.
Međutim, kako objašnjava Dimitrije Radišić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, razloga za strah nema.
„Bogomoljke nisu opasne za čoveka“, ističe Radišić, razbijajući čestu zabludu.
Ipak, on naglašava da pojačana vidljivost ovih insekata nije slučajnost, već posledica dolaska nove, invazivne vrste.
Pridošlica iz Azije potiskuje domaće vrste
Vrsta koja se najčešće viđa poslednjih godina je azijska bogomoljka (Hierodula tenuidentata), koja je na naše prostore stigla oko 2019. godine, najverovatnije migracijom iz mediteranskih regiona.
Kanibalizam kod bogomoljki: Ženka pojede muškarca tokom parenja
Kao predator, ona koristi kamuflažu i strpljenje kako bi ulovila druge insekte poput moljaca i zrikavaca, a poznata je i po kanibalizmu.
Kanibalizam kod bogomoljki najčešće se javlja tokom parenja, kada ženka pojede mužjaka.
Iako ne predstavlja direktnu pretnju za ljude, njen dolazak nije dobra vest za biodiverzitet.
„Azijska bogomoljka je superiorna u odnosu na našu domaću vrstu, kako po veličini, tako i po uspešnosti reprodukcije. Njena prisutnost u velikom broju može negativno uticati na lokalne ekosisteme i ugroziti opstanak autohtonih populacija bogomoljki“, navodi Radišić.
Gradovi kao idealno stanište za nove vrste
Mnogi se pitaju zašto su se ovi insekti nastanili baš u gradovima.
Prema rečima Radišića, gradovi funkcionišu kao „poremećeni ekosistemi“.
Njihova specifična mikroklima i struktura, sa obiljem betona i manjkom prirodnih predatora, čine ih pogodnijim za opstanak invazivnih vrsta u odnosu na očuvana prirodna staništa.
Na pitanje kako bi građani trebalo da postupe kada naiđu na bogomoljku na svojoj terasi ili prozoru, Radišić savetuje uzdržanost.
„Nema potrebe da ih ubijate. Pojedinačne akcije građana neće značajno uticati na celokupnu populaciju, jer je ona već uspostavljena“, kaže on.
Umesto toga, pojava azijske bogomoljke trebalo bi da posluži kao podsetnik na važnost očuvanja prirodne ravnoteže.
Odgovorniji odnos prema prirodi i zaštita autohtonih vrsta najbolji su način da se dugoročno očuva stabilnost ekosistema, koji su sve više pod pritiskom klimatskih promena i ljudskog uticaja.
Smatrale su se svetim životinjama
Bogomoljke su kroz istoriju izazivale veliko interesovanje u različitim kulturama zbog svog neobičnog izgleda i ponašanja.
U drevnom Egiptu su se smatrale svetim životinjama, a ako bi vam bogomoljka došla na ruku to se smatralo blagoslovom.
Takođe, veruje se da ako često viđate bogomoljku ili se iznenada pojavi u vašem domu, to može biti znak važne poruke ili prilike koju ne smete propustiti.
Kod Indijanaca, ona je simbol mudrosti i duhovnog vodiča, dok su u nekim kulturama one predznak ili simbol zdravlja, sreće i plodnosti.
Bogomoljke su zaštićene vrste insekata u Srbiji, ubijanje je novčano kažnjivo, a kazna je oko 12.000 dinara.
(RTV)
