Priča o ulozi stranih specijalnih jedinica u Srebrenici ponovo otvara brojna pitanja o događajima iz jula 1995. godine.
Pored navoda iz holandskih izveštaja o prisustvu britanskih SAS jedinica, u javnosti se godinama citira i svedočenje jednog britanskog specijalca objavljeno u „Sandej tajmsu“ u julu 2000. godine.
Britanski vojnik, čiji identitet nije objavljen i koji se u tekstu pojavljuje pod pseudonimom Nik Kamerun, govorio je o zadacima jedinice koja je delovala u toj oblasti.
„Naš prioritet bio je prikupljanje informacija“
Prema njegovom svedočenju, britanski specijalci imali su pre svega obaveštajnu ulogu.
– Naš prioritet je bio da sakupljamo informacije – rekao je Kamerun.
Prema tekstu, njihov zadatak uključivao je i dostavljanje koordinata koje bi mogle da budu korišćene za NATO napade na položaje Vojske Republike Srpske.
Kamerun je istovremeno izrazio nezadovoljstvo zbog toga što vazdušni udari nisu izvedeni u trenutku kada ih je očekivao.
– Nije bilo ničega. Čekali smo i čekali – naveo je.
Sastanak sa Naserom Orićem
Posebnu pažnju izaziva deo svedočenja u kojem britanski specijalac govori o kontaktima sa Naserom Orićem.
Kamerun je rekao da se sastao sa Orićem, a naveo je i da ga je jedan brazilski posmatrač Ujedinjenih nacija optužio da „pravi zaveru sa muslimanima“.
Prema njegovim rečima, na tu optužbu je reagovao veoma burno.
Ovaj deo svedočenja dodatno je podstakao tvrdnje da je u Srebrenici, osim formalnog prisustva UN, postojala i paralelna aktivnost stranih obaveštajnih i specijalnih struktura.
„Kako da se izvučem iz ovoga?“
Kamerun je opisao i trenutak kada je postalo jasno da su snage Vojske Republike Srpske ušle u Srebrenicu, dok NATO neće odmah reagovati.
Prema njegovom svedočenju, tada se zapitao kako će uspeti da izađe iz situacije u kojoj se našao.
Njegovo svedočenje pokazuje da su britanski specijalci bili na terenu i obavljali zadatke koji nisu bili javno poznati široj javnosti.
Šešelj izneo još teže pitanje
Predsednik SRS Vojislav Šešelj svojevremeno je otišao mnogo dalje, postavljajući pitanje da li se uloga britanskih specijalaca završavala samo na obaveštajnom radu.
On je ukazivao na činjenicu da identitet neposrednih izvršilaca na pojedinim lokacijama egzekucija, prema njegovim tvrdnjama, nije do kraja rasvetljen.
– Šta su oni inače radili tamo, a ne može da se otkrije koja je jedinica streljala na četiri lokacije: Orahovac, Branjevo, Dom kulture Pilica i Korluk – govorio je Šešelj.
On je zatim pravio razliku između tih lokacija i slučajeva u kojima su pojedini pripadnici 10. diverzantskog odreda procesuirani.
Međutim, tvrdnja da su pripadnici SAS-a učestvovali u streljanjima nije dokazana u materijalu na kojem se zasniva ovaj tekst i predstavlja Šešeljevu sumnju i političku tvrdnju, a ne utvrđenu činjenicu.
Britansko prisustvo pominjao i „Gardijan“
O prisustvu britanskih SAS jedinica u Srebrenici pisao je i britanski „Gardijan“ u tekstovima koji su se bavili događajima i pokušajima da se rekonstruiše šta se tačno događalo na terenu.
Upravo zato pitanja o ulozi zapadnih obaveštajnih i specijalnih struktura ne prestaju da izazivaju pažnju.
Ono što iz citiranog svedočenja proizlazi jeste da su pripadnici SAS-a obavljali tajne obaveštajne zadatke, kontaktirali lokalne aktere i prikupljali podatke koji su mogli da budu korišćeni u NATO operacijama.
Sve ostale tvrdnje o njihovoj mogućoj ulozi u kasnijim zločinima zahtevaju čvrste dokaze koji u navedenom svedočenju nisu ponuđeni.
Izvor: „Sandej tajms“ / „Gardijan“ / izjava Vojislava Šešelja
