Godinama je dovoljno nekoliko klikova da gost ostavi negativnu recenziju hotela ili privatnog apartmana i tako direktno utiče na njegovu reputaciju. Sada se, međutim, postavlja pitanje da li bi i vlasnici smeštaja trebalo da imaju mogućnost da provere kome izdaju svoju imovinu.
Ideja koja je izazvala brojne reakcije pojavila se u popularnoj Fejsbuk grupi „Grčka info“, gde je jedna članica pokrenula pitanje zaštite privatne imovine i domaćina od gostiju koji tokom odmora naprave ozbiljne probleme.
Ko bi mogao da vidi „crnu listu“
Prema predlogu iz objave, pristup podacima mogli bi da imaju vlasnici smeštaja širom Grčke, turističke agencije, administratori grupa preko kojih se oglašavaju privatni apartmani, kao i velike platforme za rezervaciju smeštaja.
Ideja polazi od jednostavnog pitanja – ako turista pre rezervacije može da pročita iskustva drugih gostiju i sazna kakvi su apartman i domaćin, da li bi vlasnik trebalo da ima pravo da sazna da li je potencijalni gost ranije pravio ozbiljne probleme?
Autorka objave postavila je i pitanje zbog čega bi se javno moglo govoriti o lošim iskustvima sa agencijama i vlasnicima smeštaja, dok bi informacije o dokazano problematičnim gostima ostajale skrivene.
Ovih 10 stvari moglo bi turista da dovede na listu
Predlog ne podrazumeva kažnjavanje gostiju koji se opravdano žale na uslugu, uslove u apartmanu ili zahtevaju ostvarivanje svojih prava.
Na listi bi se, prema ideji o kojoj se raspravlja, našli isključivo turisti za koje postoje proverljivi dokazi da su počinili ozbiljne zloupotrebe ili se bahato ponašali.
Među navedenim slučajevima su:
- ucene negativnim recenzijama, objavama na društvenim mrežama ili obraćanjem medijima kako bi se iznudio povraćaj novca ili besplatni dani;
- napuštanje smeštaja bez plaćanja;
- namerno uništavanje nameštaja, opreme ili inventara;
- krađa stvari iz smeštajnog objekta;
- odbijanje nadoknade dokazano pričinjene štete;
- pretnje, uvrede ili agresivno ponašanje prema vlasnicima i zaposlenima;
- ozbiljno i namerno kršenje kućnog reda i nakon upozorenja;
- organizovanje zabava u objektima u kojima su one zabranjene i pravljenje štete;
- iznošenje dokazivo neistinitih tvrdnji radi ostvarivanja finansijske koristi;
- ponavljanje sličnih incidenata u više smeštajnih objekata.
Ne bi bila dovoljna samo reč vlasnika
Jedno od ključnih pitanja jeste kako sprečiti da ovakav sistem postane sredstvo za obračun sa turistima koji su imali opravdanu reklamaciju.
Zbog toga se u predlogu navodi da bi svaka prijava morala da bude potkrepljena dokumentacijom, kao i da mora da postoji mogućnost provere iznetih tvrdnji.
Time bi trebalo da se napravi jasna razlika između gosta koji se opravdano žalio i osobe koja je, na primer, namerno napravila štetu, ukrala inventar, otišla bez plaćanja ili pretila vlasniku.
Ukoliko bi turista zbog ozbiljnog i dokazanog incidenta završio u takvoj evidenciji, sledeće pronalaženje smeštaja moglo bi da mu bude znatno otežano. Vlasnici apartmana ili turističke agencije mogli bi pre prihvatanja rezervacije da provere da li je određeni gost ranije pravio ozbiljne probleme.
Veliko pitanje zaštite ličnih podataka
Ipak, zasad je reč o ideji o kojoj se raspravlja, a ne o zvanično uvedenom sistemu.
Da bi ovakva evidencija zaživela, jedno od najvažnijih pitanja bilo bi kako je pravno urediti, posebno kada je reč o zaštiti ličnih podataka turista, kriterijumima za unošenje na listu i mogućnosti osporavanja prijave.
Rasprava je, međutim, otvorila pitanje koje će očigledno izazivati još mnogo polemike – da li bi, pored sistema u kojem turisti ocenjuju smeštaj i domaćine, trebalo da postoji i mehanizam kojim bi vlasnici mogli da upozore jedni druge na goste koji su napravili ozbiljne i dokazive incidente.
Izvor: Mondo / Grčka info
