Sutra nas na nebu očekuju čak tri velika svemirska fenomena: preklapanje potpunog pomračenja Sunca, vrhunac popularne kiše meteora Perzeida i poravnanje šest planeta. Upravo o ovim fenomenima u jutarnjem programu „Jutro na Blic“ na „Blic TV“, govorili su astronomi Nataša Stanić, Vladimir Gašić i Jovan Aleksić. Oni su otkrili sve tajne ovog nebeskog fenomena, i objasnili kako građani mogu bezbedno da prate predstojeći kosmički ples.
Za mnoge građane pomračenje Sunca predstavlja misteriozan i pomalo zastrašujući događaj, ali Jovan Aleksić, astronom i član Društva astronoma Srbije, ističe da je reč o prirodnoj fizičkoj pojavi.
Kako bi to slikovito objasnio, on je u studiju upotrebio modele Sunca, Zemlje i Meseca.
„To je potpuno prirodna pojava. Mi smo zapravo samo u senci Meseca. Mesec stane između Sunca i Zemlje. U tom trenutku mi sa Zemlje ne vidimo Sunce jer je Mesec stao ispred. Nema nikakvog zračenja, ništa nije opasno. Jedino što može da bude opasno je direktno gledanje u Sunce“, objasnio je Aleksić, upoređujući ovaj fenomen sa svakodnevnim sklanjanjem u senku drveta tokom vrelih letnjih dana.
Astrofizičarka, Nataša Stanić, osvrnula se na još jednu fascinantnu prirodnu podudarnost koja omogućava ovako efektan prikaz. Naime, iako je Mesec neuporedivo manji od Sunca, on je ujedno i mnogo bliži našoj planeti.
„Sunce je udaljeno 150 miliona kilometara, a Mesec 384.000 kilometara. Mesec je tačno toliko puta bliži koliko je puta manji od Sunca, i zbog te činjenice prirode on može tako efektno da ga zakloni“, istakla je Stanić u „Jutru na Blic“.
Gosti su objasnili da se u atmosferi tokom samog pomračenja ne dešava ništa neobično niti opasno, kao i da nema nikakvih dodatnih štetnih efekata.
Gde i kako gledati sutrašnje pomračenje u Beogradu
Za razliku od nekih delova Evrope gde će se videti potpuno pomračenje, u našim krajevima ovaj fenomen će biti delimičan (parcijalan) i trajaće veoma kratko.
Vladimir Gašić, predsednik Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, najavio je da se na Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu organizuje javno posmatranje.
„Kod nas će biti parcijalno pomračenje. U Beogradu će trajati svega 23 minuta – od 19.26 do 19.49 časova, nakon čega Sunce zalazi“, precizirao je predsednik Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
On je objasnio da su za posetioce Narodne opservatorije pripremljene dve varijante posmatranja kako bi se izbegle gužve, s obzirom na to da su kapaciteti ograničeni:
-Posmatranje kroz teleskop sa specijalnim solarnim filterom na samoj kuli
-Praćenje prenosa uživo na tabletu u podnožju kule, gde će se emitovati slika sa CCD teleskopa
Zašto su parcijalna pomračenja opasna za vid
Stručnjaci su poslali jasnu i ozbiljnu poruku: nikada ne gledajte direktno u Sunce bez adekvatne zaštite! Gledanje golim okom oštećuje mrežnjaču (retinu), a parcijalno pomračenje je posebno varljivo.
„Kod parcijalnog pomračenja čovek stiče utisak da može duže da gleda jer je svetlost slabija, ali mrežnjača se i dalje oštećuje. U Španiji je još od 1999. godine zabeleženo više slučajeva gde su ljudima na mrežnjači ostajali trajni ožiljci u obliku parcijalnog pomračenja jer su gledali bez zaštite“, upozorio je Gašić.
Pomračenje u Srbiji 1999. godine
Sagovornici su se osvrnuli i na pomračenje 1999. godine, kada je ovim prostorima zavladala neopravdana panika. Mnogi se i danas sećaju zvaničnih obaveštenja da se spuštaju roletne, zatvaraju prozori i stavljaju ćebad kako bi se navodno zaštitili od „opasnog zračenja“.
Vladimir Gašić, koji je tada imao devet godina, prisetio se kako je pomračenje gledao iz dvorišta kroz masku za zavarivanje.
„Svi iz mog komšiluka su znali da je to faktički bezopasno, osim ako se ne gleda direktno u Sunce bez zaštite. Uz odgovarajući filter, sve je u redu“, rekao je on.
Srbi dizajnirali specijalne naočare za posmatranje pomračenja
U tom periodu, kako bi omogućili građanima da bezbedno posmatraju delimično pomračenje koje se videlo iz Beograda, Nataša Stanić i njen kolega Otašević osmislili su i dizajnirali specijalne zaštitne naočare.
„Dizajnirali smo ih kolega Otašević i ja od potpuno eksponiranog crno-belog filma, koji je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti razvio do maksimuma. Kada smo testirali film i uverili se da je potpuno bezbedan za oči, napravili smo skroman crno-beli dizajn. Te naočare su se mogle kupiti na Narodnoj opservatoriji“, prisetila se Stanić.
Dok je u Beogradu pomračenje te godine bilo delimično, severni delovi Vojvodine, poput Kikinde i Sombora Sunce je bilo 100 odsto pokriveno.
„Imali smo sreću da snimimo i dijamantski prsten i sve faze potpunog pomračenja. Bilo je nezamislivo lepo. Postao je potpuni mrak svuda oko nas i to je trajalo oko minut i po. Imala sam zadatak da sve snimim na teleskopu, ali sam se prosto paralisala od te fenomenalnosti. Moja umetnička priroda me je vukla da se samo prepustim i uživam, ali smo na kraju ipak uspeli da napravimo snimke tog čuvenog dijamantskog prstena kada prvi zraci Sunca probiju nakon potpunog mraka“, priča stanić u „Jutru na „Blic“.
Kako se danas gleda na ove pojave
Stručnjaci ističu da se od 1999. godine svest građana znatno promenila, pre svega zahvaljujući internetu i edukaciji. Ljudi danas lakše dolaze do tačnih informacija, shvataju da je reč o bezopasnoj prirodnoj pojavi i pokazuju sve veće interesovanje za svemirske događaje.
Koliko je interesovanje javnosti u svetu veliko govori i podatak koji je iznela Nataša Stanić.
„Svi turistički kapaciteti u evropskom pojasu totaliteta (gde se vidi potpuna senka) rasprodati su čak četiri godine unapred od strane astronoma amatera i zaljubljenika u nebo koji decenijama prate ove događaje“, kaže ona.
Takođe je podsetila da je, za one koji žele da saznaju više o kosmosu, Beogradski planetarijum na Kalemegdanu otvoren za posetioce svake subote u 19 časova, gde se održavaju edukativna predavanja i projekcije prilagođene svim uzrastima.
