Otac Gojko Perović, koji stoji pored ćivota Svetog Vasilija Ostroškog ispričao je kako je jednog dana u manastir ušao jedan momak sa limenkom soka.
Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje da je neko na sveto mesto došao sa limenkom soka:
– Ali, kažem sebi: „Ajde, neću ništa da mu pričam. Ajde da sad ne pravimo svađu… pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot – onda ću da reagujem…“
On ide s onom limenkom, dolazi do mene… e sad, pazite – ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari:
– „Magarče jedan, je l’ im’o iko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, đe ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud…“ Ja to sve u sebi govorim o tome momku.
On je prišao… e, da li je on sad osjetio šta mu ja pričam u svome srcu, okrenuo se i kaže:
„Oče, je li vruće?“
Ja kažem: „Pa, jest“…
Kaže on: „Evo malo soka da se osvježite.“
Eto kako srce radi, kako duša radi… a sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti. On je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem – i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari!
U suštini, Hristos kaže: „Ne sudite, da vam se ne sudi.“ Nemojte nikoga da osuđujete.
