Pred nama je sunčan vikend sa temperaturama koje će prelaziti 20 stepeni, što je mnoge podstaklo da isplaniraju boravak ili čak kampovanje u prirodi doktorka Maja Knežević iz niške Hitne pomoći govorila je o tome kako da nam odlasci u prirodu, sada kada je lepo vreme ne presednu zbog krpelja, ali i drugih insekata i životinja.
„Sezona krpelja je krenula“
„Krenula je sezona krpelja. Oko Uskršnjih praznika, zbog viših temperatura, ljudi su boravili u prirodi, tako da smo imali veći broj uboda krpelja. Ono što podsećamo naše sugrađane jeste da nikako sami ne diraju krpelje, nego da se obrate nama ili svojim izabranim lekarima, da se taj krpelj izvadi u celosti i da se, proprati da li postoji crvenilo, oteklina, ili je krpelj bezopasan. Nekada na mestu uboda ostane nogica ili glava krpelja, i to napravi veći problem. Takve pacijente mi upućujemo dalje ka kožnoj klinici gde se krpelj vadi, odnosno ostaci krpelja u celosti“, kaže doktorka Maja Knežević na „Blic TV“
Ona je objasnila da se antibiotska terapije prepisuje samo u slučaju da dođe do pogoršanja, odnosno ako se javi crvenilo ili ako se javi otok na mestu uboda.
Koje još opasnosti vrebaju u prirodi
Doktorka Hitne pomoći osvrnula se na to koje još opasnosti vrebaju u prirodi.
„Što se tiče stršljena i ostalih insekata, znači pčela, osa, takođe ih ima. Do sad smo imali dva uboda stršljena kod ljudi koji su boravili u prirodi. Bitno je da nam se jave odmah, posebno ljudi koji su ranije imali alergijske reakcije na ujede ovakvih insekata. Stršljeni posebno mogu da budu opasni, tako da nikako ne ostaju kod kuće i propuste da se obrate lekaru“, savetuje ona.
Kako se zaštititi, i šta nakon boravka u prirodi
Doktorka je govorila i o toke da li postoji nekakva preventiva pre nego što krenemo u prirodu, i šta je savet obući u tom slučaju.
„Uglavnom bi trebalo da to budu duže pantalone, duži rukavi, ali, postoje i preparati koje možemo da namažemo na telo, kako bismo se zaštitili od krpelja i komaraca. Ne znam koliko takve kreme štite od osa i pčela, ali eto, to je jedan vid prevencije“, rekla je ona, i upozorila ljude da nikako ne diraju gnezda stršljenova ili osa ako ih nađu u vikendica jer tako mogu da ih razljute.
Kako je dodala, nakon svakog boravka u prirodi potrebno je prekontrolisati se.
„Kontrola je najbitnija, treba prekontrolisati decu, naravno i sebe. Obavezno je tuširanje nakon boravka u prirodi. Obratiti pažnju ukoliko se javi svrab koji obično nastaje nakon uboda krplje“, savetuje Knežević.
Osvrnula se i na brojne internet savete koje ljudi koriste nakon uboda krpelja kao što je mazanje acetona na krpelja kako bi otpao.
„Tako nešto ne bih savetovala, sigurno. To može da verovatno da dovede i do peckanja na mestu gde sad se to stavi na kožu, i verovatno da dovede i do još gorih posledica.“
