U narodu se verovalo da Mitrovdan „dolazi s vojskom“, ne samo zbog svetitelja koji je bio rimski vojnik, već i zato što sa sobom donosi zimu, vetar, mir i strahopoštovanje.
Sveti Dimitrije je živeo u 3. veku, u vreme Rimskog carstva, i stradao kao hrišćanin koji nije hteo da se odrekne svoje vere. Bio je vojni zapovednik u Solunu, ali je svoj život predao ne maču, već molitvi i pravdi.
Zbog toga je u pravoslavlju poštovan kao zaštitnik vojnika, ratnika, ali i svih onih koji vode unutrašnje bitke.
Na ikonama se prikazuje u vojvodskom odelu, sa kopljem, a u narodnoj svesti nosi simbol snage, pravde i čiste savesti.
U selima, Mitrovdan je bio dan kada se završavala pastirska godina. Stoka se vraćala s planine, delile se zarade pastirima, skladištio se ogrev i „zaključavao svet“.
Kaže se: „Od Mitrovdana do Đurđevdana – hajduk beži u planinu. Od Đurđevdana do Mitrovdana – hajduk silazi među ljude“.
Ova izreka pokazuje da je Mitrovdan bio granica između otvorenog i zatvorenog sveta – vreme kad se više ne luta, već se ostaje kod kuće, uz vatru.
Običaji i verovanja
Postoje brojna verovanja vezana za Mitrovdan:
- Ako je hladan i vetrovit dan, biće oštra zima
- Ako je sunčano i tiho, zima će kasniti
- Ako sneg padne na Mitrovdan, zadržaće se „do Đurđica“
- Ako se vetar menja više puta tokom dana, narod kaže: „Zima će biti smutna, kao ljudi“.
U mnogim krajevima se palila vatra pred kućom, da se očisti prostor, a deci se stavljala so ispod jastuka, da ih Mitrovdan „ne uplaši u snu“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
