Danas je uradila mnogo, ali kako je sve počelo? Priča o ovoj bacačici koplja je više nego zanimljiva.
Sve je počelo kada je Adriana kao devojčica trenirala rukomet, baš kao što je njena majka ranije igrala i trenirala taj sport. Međutim, nastavnik fizičkog je jednog dana poslao Adrianu na školsko takmičenje u bacanju koplja. Ona tada praktično nije ni znala šta je to.
Adriana je, međutim, odmah pokazala ogroman talenat. Posle toga su majka i ćerka počele zajedno da istražuju ovaj sport. Problem je bio što u Malom Iđošu nisu imale ni pravog trenera, ni odgovarajuće uslove.
Đerđi je tada odlučila da sama nauči atletiku. Bila je pravnik po struci, a prethodno je imala iskustvo kao rukometni trener. Kada je shvatila da Adriana ima ozbiljan talenat za bacanja, počela je da proučava tehniku, gleda snimke i uči preko interneta. Kasnije je završila i trenersku školu za atletiku.
Najzanimljivije je što u početku nisu ni imale koplje. Vežbale su sa metlom! Kada su konačno dobile koplje, trenirale su na praznim površinama u Malom Iđošu, a jednom je koplje čak završilo u njihovom dvorištu, probilo pomoćnu prostoriju i zaglavilo se u drvetu.
Đerđi je kasnije objasnila da je svakodnevno učila o bacanju koplja – čak je, dok je putovala autobusom sa posla, čitala i gledala materijale o tehnici. Njih dve su praktično zajedno napravile Adrianinu tehniku, prilagođavajući je njenim mogućnostima, umesto da jednostavno kopiraju druge bacačice.
A onda je došao trenutak kada je Adriana počela da pravi ozbiljne rezultate.
Majka je prvobitno preuzela trenersku ulogu jer nisu imale drugu opciju, ali kada su se kasnije pojavili bolji uslovi, Adriana nije želela da promeni trenera. Za nju je to bio zajednički projekat sa majkom.
Zanimljivo je i da je Đerđi kasnije postala toliko cenjena u trenerskom poslu da je proglašena za najboljeg ženskog trenera u Evropi, dok je Adriana dobila priznanje za zvezdu u usponu.
Život piše romane…
