I na ovom meču, Leo je upisao dve asistencije, a onda, za kraj, simbolično, sve krunisao golom sa bele tačke.
Igrao se 48. minut, kada je prvi put Mesi iskoristio svoj „magični štapić“, i uradio ono što je uradio toliko puta u svojoj karijeri. Namestio je loptu u uglu, a onda centrirao iz kornera, a lopta kao da je „imala oči“ – pala je pravo na nogu Nikolasa Otamendija, koji je zatresao mrežu za vođstvo Argentine.
Usledila je i proslava vredna kralja – podigao je Mesija, pokazavši još jednom, da je za sve u Argentini, Mesi božanstvo.
Nije se tu zaustavio Mesi…
Samo 13 minuta kasnije, ponovo je asistirao, ovog puta za Nika Paza, koji je duplirao prednost.
A onda – momenat za istoriju.
Igrao se 71. minut, kada je glavni arbitar dosudio penal za Argentinu, a čast da ga izvede, po poslednji put u reprezentativnoj karijeri, pripala je nikom drugom nego Lionelu Mesiju. Pogodio je, naravno.
Ovo je bila sve samo ne obična utakmica. Dugo na fudbalskom terenu nije bilo toliko jakih emocija. Jedno je sigurno, bez Mesija u dresu reprezetnacija ništa više neće biti isto.
