Sušilice za ruke u javnim toaletima često se smatraju ekološki prihvatljivijom alternativom papirnim ubrusima. Ne proizvode otpad nakon svake upotrebe i mnogima su praktičnije za svakodnevno korišćenje.
Ipak, pojedina istraživanja ukazuju na to da ovakav način sušenja ruku može imati i određene higijenske nedostatke.
Šta su pokazala istraživanja?
Studije koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Konektikatu i Univerziteta Kvinipiak ispitivale su prisustvo bakterija u vazduhu koji izlazi iz sušilica za ruke.
Tokom eksperimenata, sterilne posude bile su izložene vazduhu iz sušilica, nakon čega je u njima zabeležen rast velikog broja bakterijskih kolonija. Istraživači smatraju da deo tih mikroorganizama potiče iz aerosola koji nastaju ispiranjem toaleta i zadržavaju se u vazduhu.
Sušilice mogu da rasprše bakterije
Posebno se ističe da sušilice sa mlazom vazduha velike brzine mogu da rasprše bakterije po rukama, odeći i okolnim površinama.
To ne znači da su same sušilice izvor bakterija, već da mogu da pokrenu i rasprše mikroorganizme koji su već prisutni u vazduhu javnog toaleta.
Papirni ubrusi imaju određene prednosti
Prema dostupnim istraživanjima, papirni ubrusi efikasnije uklanjaju vlagu i deo mikroorganizama sa površine ruku.
Osim toga, mogu da posluže kao zaštita prilikom zatvaranja slavine ili otvaranja vrata toaleta, čime se smanjuje direktan kontakt sa potencijalno kontaminiranim površinama.
Pranje ruku je i dalje najvažnije
Bez obzira na način sušenja, stručnjaci ističu da je temeljno pranje ruku sapunom i vodom najmanje 20 sekundi i dalje najvažnija mera za sprečavanje širenja bakterija i virusa.
Kada postoji mogućnost izbora, pojedina istraživanja sugerišu da papirni ubrusi mogu biti higijenski povoljnija opcija u javnim toaletima, posebno u zdravstvenim ustanovama i drugim prostorima gde je rizik od prenosa mikroorganizama veći.
