Bivši vaterpolista i ugostitelj dobio je nadimak „Anđeo Dunava“ nakon što je iz reke spasao više od 30 ljudi koji su pokušali da izvrše samoubistvo skokom sa Pančevačkog mosta.
Iako ga mnogi danas poznaju po hrabrim spasilačkim akcijama, Renato kaže da je sve počelo mnogo ranije. Odrastao je u porodici ribara, na vodi i u čamcu, gde je odmalena naučio da se Dunav poštuje i da se čoveku u nevolji nikada ne okreću leđa.
Prvo spasavanje promenilo mu je život
Pre više od 20 godina, vraćajući se sa pecanja sa bratom od strica, primetio je mladića kako pada u Dunav.
Posle nekoliko minuta ubeđivanja uspeli su da ga izvuku u čamac. Renato danas kaže da je upravo taj događaj odredio njegov životni put.
Od tada je bezbroj puta reagovao kada je neko završio u reci, ali ističe da nijedna intervencija nije bila ista i da se opasnost nikada ne sme potceniti.
Kako prepoznati da se neko davi?
Jedna od najvećih zabluda jeste da osoba koja se davi glasno doziva pomoć. U stvarnosti, objašnjava Renato, to se retko dešava.
Najčešći znaci davljenja su:
- osoba ne viče jer nema dovoljno vazduha,
- nekontrolisano maše rukama pokušavajući da ostane na površini,
- pogled postaje izgubljen i staklast,
- telo je uspravno, bez mogućnosti normalnog plivanja,
- deluje kao da „stoji“ u vodi i ne uspeva da se pomeri.
Upravo zato prolaznici često ne shvate da se nekoliko metara od njih odvija borba za život.
Šta nikako ne treba da uradite?
Renato upozorava da ljudi u želji da pomognu često ugroze i sopstveni život.
Njegov prvi savet je da ne skačete u vodu ako niste obučeni za spasavanje.
Umesto toga, pokušajte da osobi dobacite predmet koji pluta – pojas, kanap, dasku ili čak praznu plastičnu flašu – i odmah pozovite Hitnu pomoć, policiju ili vatrogasce.
Ako osobu uspete da izvučete iz vode, potrebno je proveriti disanje i puls, utopliti je, a ukoliko ne daje znake života odmah započeti reanimaciju do dolaska lekara.
„Dunav je dva puta zamalo odneo i mene“
Iako je vrhunski plivač i bivši vaterpolista, Renato priznaje da je i sam dva puta bio na ivici utapanja.
„Reka uči poniznosti. Ne postoji toliko iskustva koje može da pobedi Dunav“, kaže on.
Zbog toga naglašava da sve svoje spasilačke akcije izvodi iz čamca, jer dobro zna koliko je jaka i nepredvidiva rečna struja.
Najteže priznanje posle više od 30 spasenih života
Iako je mnogima pružio drugu šansu, Renato kaže da se većina ljudi koje je spasao nikada više nije javila.
Samo dve devojke ostale su s njim u kontaktu. Jedna ga je pozvala na svoje venčanje i kasnije upoznala sa detetom, dok je druga dolazila zajedno sa majkom nakon što joj je spasao život kao šesnaestogodišnjakinji.
Na pitanje zašto i dalje rizikuje sopstveni život, njegov odgovor je kratak i jednostavan:
„Ne možete gledati čoveka kako se davi, a ostati čovek.“
(kurir stil)
