Ona je otvorila veliku i prilično setnu debatu o nekadašnjim bliskim školskim odnosima koji se, usled protoka vremena i brzog života, tiho i neprimetno gase.
Jedan korisnik opisao je svoje zaprepašćenje kada mu je majka prenela vest da njegova generacija organizuje proslavu povodom 20 godina mature, dok njega o tome apsolutno niko nije obavestio.
Kako sam priznaje, u prvom trenutku ga to nije previše pogodilo. Pomislio je da je čak i dobro što neće morati da troši novac, planira slobodno vreme i ponovo se susreće sa ljudima iz prošlosti sa kojima odavno nema ništa zajedničko.
„Nisam forsirao druženje, a izgleda ni oni mene“
Međutim, dublje analiziranje situacije donelo mu je sasvim drugačija, neprijatna osećanja. Počeo je da se pita kako je moguće da ga se baš niko iz celog odeljenja nije setio. Napominje da ni sa kim nikada nije bio u lošim odnosima, već da se nakon škole prosto distancirao i izgubio kontakt, bez ikakvih trzavica i svađa.
„Nisam forsirao druženje, a izgleda ni oni mene“, napisao je ovaj korisnik, dodajući da ga cela situacija navodi da preispituje svoje mesto u životima drugih ljudi. Iskreno je priznao da se čak zapitao da li je nesposoban za dublju socijalizaciju i zbližavanje sa ljudima.
Masovna pojava ili samo propust u organizaciji?
Ova iskrena objava pokrenula je lavinu komentara ljudi koji su podelili identična iskustva, što pokazuje da se ovakve situacije dešavaju mnogo češće nego što mislimo.
Sa druge strane, pojedini korisnici su otkrili kako stvari funkcionišu iz ugla onih koji zapravo pripremaju proslavu jubileja:
-
Slučajni propusti: „Mi smo prošle godine za 20 godina mature zaboravili da pozovemo lika. Skroz je okej lik, gotivac, jednostavno je prošao ispod radara, bez ikakve zle namere“, stoji u jednom od komentara.
-
Šala na sopstveni račun: „Kod nas niko nije organizovao proslavu. Plot twist: možda su je i organizovali, a mene zaboravili da pozovu“, našalio se drugi korisnik.
Formalnost ili ogledalo moderne otuđenosti?
Ova internet rasprava podstakla je šire društveno pitanje – da li su godišnjice mature danas postale puka forma i lažna nostalgija ili realan pokazatelj toga koliko je otuđenost među ljudima uzela maha.
Dok deo javnosti smatra da se radi o nenamernim tehničkim greškama organizatora koji nemaju sve brojeve telefona, drugi u ovome prepoznaju dublji problem. Činjenica je da neki pojedinci jednostavno iščeznu iz naših života, a da se to primeti tek kada stigne vreme za školske jubileje.
