Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije sutra, 8. maja, obeležavaju veliki praznik – Markovdan, posvećen Svetom Marku Jevanđelistu, prvom pomoćniku Svetog Petra i autoru najstarijeg jevanđelja u Novom zavetu.
Sveti Marko, poznat i kao Jovan Marko, nije bio jedan od dvanaestorice apostola, ali je bio blizak saradnik apostola Petra i Pavla. Njegovo jevanđelje, koje se smatra prvim hronološki napisanim, nastalo je na osnovu Petrovih propovedi.
U Novom zavetu, Petar ga naziva „svojim sinom“, duhovnim naslednikom i saputnikom u misiji širenja hrišćanstva.
Zato zemljoradnici ostavljaju alate, a polja miruju – veruje se da bi u suprotnom oluje i gromovi mogli uništiti useve i imanje. Ova zabrana rada proširila se i na ostala zanimanja – bilo kakav fizički posao na ovaj dan smatra se greškom koja nosi posledice tokom cele godine.
Još jedno verovanje kaže da nikako ne treba dremati tokom dana na Markovdan, jer će osoba biti pospana i bezvoljna tokom cele godine. Jedini izuzetak su oni koji su zaspali na Đurđevdan – ako „ponove grešku“ i zaspu i na Markovdan, to se smatra „brisanje prethodne kazne“.
Markovdan se u pravoslavlju poštuje kao dan mudrosti, opomene i duhovne čistoće. Vernici ga provode u molitvi i miru, bez buke i nereda, uz sećanje na svetitelja koji je ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj tradiciji.
