Ovaj sveti dan nosi duboko duhovno značenje i bogatu tradiciju, a takođe je poznat kao trenutak kada se završava period tzv. „nekrštenih dana.“
Prema narodnom verovanju, noć uoči Bogojavljenja je poseban trenutak kada se otvaraju nebesa i Bog se ukazuje ljudima. Smatra se da želja zamisljena u tom trenutku može biti ispunjena tokom godine.
„Srpski mitološki rečnik“ beleži da se u ovom trenutku sve vode na kratko zaustave, vetrovi prestanu, a voda dobija lekovita svojstva. Ovo verovanje objašnjava zašto se ujutru na Bogojavljenje praktikuje uzimanje vode za piće i osvećenje doma.
Plivanje za Časni krst danas je simbol hrišćanskog stradanja i vere, ali ovaj običaj ima korene u mnogo starijim tradicijama. Nekada se umesto krsta prinosila ljudska žrtva kao dar demonima vode.
Na Bogojavljenje se u crkvama obavlja osvećenje vode koja se naziva bogojavljenska vodica. Ova voda se koristi kao lek za ljude i stoku, a veruje se da ima moć da štiti domove i useve od bolesti i nevolja.
Njen rok trajanja je dug, što se pripisuje dodatku bosiljka koji sadrži eterična ulja.
Rano ujutru na Bogojavljenje, tradicionalno se donosi voda sa izvora ili reke. Ta voda se koristi za umivanje uz posebne molitve i obrede. Devojke i mladići takođe praktikuju razne obrede za predviđanje braka i sreće u narednoj godini.
Pored duhovne dimenzije, Bogojavljenje je i praznik koji okuplja porodice i zajednice, podseća na značaj vode, čistote i vere. Ovaj praznik je prilika da se obnovi nada i zahvalnost na darovima prirode i božje milosti.
Bogojavljenje nije samo još jedan verski praznik, već duboko ukorenjeni deo srpske tradicije i kulture koji spaja narod kroz duhovnost i običaje.
