Većina vozača zna da prekoračenje dozvoljene brzine može skupo da košta, ali retko ko razmišlja o tome da problem može predstavljati i – prespora vožnja.
Iako u Srbiji ne postoji univerzalno propisana minimalna brzina na svim putevima, to ne znači da vozači mogu da se kreću proizvoljno sporo. U određenim situacijama i vožnja znatno ispod uobičajenog tempa može predstavljati prekršaj, naročito ako ometa saobraćaj ili ugrožava bezbednost drugih učesnika.
Šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja?
Važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da vozač ne sme svojim načinom vožnje da ugrožava ili ometa druge učesnike u saobraćaju.
To znači da, iako na većini puteva ne postoji propisana minimalna brzina, vozač bez opravdanog razloga ne sme da vozi toliko sporo da iza sebe stvara kolonu ili usporava normalan tok saobraćaja.
Drugim rečima, ukoliko se vozilo kreće znatno sporije od ostalih učesnika, a za to ne postoji opravdan razlog – poput kvara, guste magle, loših vremenskih uslova ili druge opasnosti – policija može proceniti da vozač ometa saobraćaj.
Posebno pravilo važi kada usporavate
Zakon propisuje i da vozač koji znatno smanjuje brzinu mora to da učini na način koji neće ugroziti niti ometati vozila iza sebe.
Naglo ili neopravdano usporavanje može dovesti do opasnih situacija, posebno na prometnim saobraćajnicama, zbog čega vozači moraju blagovremeno da upozore ostale učesnike i prilagode način vožnje.
Na auto-putu pravila mogu biti stroža
Najviše nedoumica postoji kada je reč o vožnji auto-putem.
Na pojedinim deonicama postavljeni su saobraćajni znakovi koji propisuju minimalnu dozvoljenu brzinu. Kada takav znak postoji, vozači su dužni da ga poštuju, osim ukoliko zbog saobraćaja, vremenskih uslova ili bezbednosti nisu primorani da voze sporije.
Vozilo koje se bez opravdanja kreće znatno sporije od ostalih na auto-putu može predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik, jer ostali učesnici očekuju da se saobraćaj odvija većim brzinama.
Kada prespora vožnja nije prekršaj?
Postoje brojne situacije u kojima je sporija vožnja ne samo dozvoljena, već i neophodna. To su, između ostalog:
- gusta magla, jaka kiša ili sneg,
- poledica ili oštećen kolovoz,
- kvar na vozilu,
- prevoz vanrednog ili osetljivog tereta,
- nailazak na saobraćajnu nezgodu ili radove na putu.
U ovakvim okolnostima vozač je dužan da brzinu prilagodi uslovima na putu kako bi saobraćaj bio bezbedan.
Možete li biti kažnjeni?
Odgovor je – da, ali ne samo zato što vozite sporo.
Kazna može uslediti ukoliko se bez opravdanog razloga krećete toliko sporo da ometate normalno odvijanje saobraćaja, izazivate opasne situacije ili ne poštujete saobraćajnu signalizaciju koja propisuje minimalnu dozvoljenu brzinu na određenoj deonici puta.
Stručnjaci podsećaju da bezbedna vožnja ne podrazumeva samo poštovanje maksimalnog ograničenja brzine. Podjednako je važno prilagoditi brzinu uslovima na putu i voziti tako da ne ugrožavate niti ometate druge učesnike u saobraćaju.
Cilj zakona nije da vozače primora da voze brzo, već da se saobraćaj odvija bezbedno, predvidivo i nesmetano za sve učesnike.
