Međutim, stručnjaci upozoravaju da postoji stanje koje može biti jednako opasno – ozbiljan umor i nedostatak sna.
Naučna istraživanja pokazala su da budnost od 17 do 19 sati usporava reakcije čoveka gotovo isto kao koncentracija alkohola od oko 0,5 promila u krvi. Još alarmantnije zvuči podatak da 24 sata bez sna mogu da smanje psihomotorne sposobnosti na nivo koji odgovara približno jednom promilu alkohola.
Najveći rizik ne predstavlja višednevno nespavanje, već svakodnevna situacija u kojoj osoba ustane rano ujutru, odradi celu smenu, a zatim kasno uveče krene na duži put kako bi izbegla gužvu.
Za razliku od vozača pod dejstvom alkohola, kod iscrpljenih ljudi može da se javi takozvani mikrosan – kratkotrajni prekid budnosti koji traje od jedne do nekoliko sekundi. Tokom tog perioda mozak praktično prestaje da obrađuje informacije, iako su oči možda otvorene.
Pri brzini od 90 kilometara na sat automobil za samo jednu sekundu pređe oko 25 metara bez ikakve kontrole. U mnogim slučajevima vozači koji izazovu udes zbog mikrosna uopšte ne stignu da pritisnu kočnicu, jer prepreku nisu ni registrovali.
Dodatno zabrinjava podatak da osobe koje su prethodne noći spavale manje od četiri sata imaju višestruko veći rizik od saobraćajne nesreće u odnosu na odmorene vozače.
Stručnjaci upozoravaju da glasna muzika, otvoren prozor, žvaka ili energetska pića mogu samo nakratko da stvore utisak budnosti, ali ne uklanjaju posledice umora.
Kada se jave prvi znaci pospanosti, jedino bezbedno rešenje jeste da se zaustavite na sigurnom mestu i odmorite. Jedna od metoda koju stručnjaci često preporučuju jeste takozvani „kofeinski dremež“ – popiti kafu i odmah odspavati 15 do 20 minuta. Kofein počinje da deluje upravo kada se probudite, što može privremeno da poboljša budnost i pomogne da bezbedno stignete do mesta gde možete da napravite pravi odmor.
