Slavica Božović, sestra nekadašnjeg komandanta Srpske garde Đorđa Božovića Giške, preminula je u ponedeljak, 19. oktobra, a od nje se na društvenim mrežama opraštaju porodica, prijatelji i poznanici! Slavica je decenijama čuvala uspomenu na brata, koji je poginuo 1991. godine na ratištu kod Gospića, a njegovu poslednju želju ispunila je 26 godina kasnije, kada je njegove posmrtne ostatke prenela u selo Bezjovo, u Kučima kod Podgorice.
O teškim trenucima kroz koje je prolazila tom prilikom svojevremeno je govorila i za naš list.
Vest o njenoj smrti izazvala je brojne reakcije ljudi koji su poznavali porodicu Božović. U oproštajnim porukama posebno se ističu njena privrženost bratu i nastojanje da sačuva uspomenu na njega.
„Počivaj u miru, draga Slavice, pozdravi gore našeg Đorđa Gišku. Bila si primer kako sestra voli brata i žrtvuje se za njega. Ljubav sestre prema bratu je neprolazna“, navodi se u jednoj od poruka objavljenih na društvenim mrežama.
Informacije o okolnostima njene smrti, kao ni datum i mesto sahrane, zasad nisu zvanično saopšteni.
Inače, Slavica je godinama govorila o bratovljevom životu, ratnim danima i okolnostima pogibije, ali je posebno emotivno doživela prenos njegovih posmrtnih ostataka iz Beograda u Crnu Goru u oktobru 2017. godine.
Kovčeg sa Giškinim telom izvađen je tada ujutru oko devet časova, a kada je otvoren, najuža rodbina i radnici koji su izneli sanduk zaprepastili su se onim što su videli.
– Radnici su ga prvo ugledali, onda su me pozvali da vidim. Šokirala sam se! Moj Đorđe posle 26 godina nije istrulio. Odmah su mi na pamet pale reči monahinje koja je bila uz oca Tadeja do smrti. Ona je pre nekoliko dana pozvala moju ćerku kada je saznala za ekshumaciju i rekla joj: „Nemojte, deco, da se iznenadite kada vidite telo“ – pričala je Giškina sestra, Slavica Božović.
Telo je izgledalo kao mumija. Koža je bila sasušena, donekle potamnela, ali nigde nije bilo truleži. Videla sam mu ruke i tetive na njima. Kada su ga radnici prebacivali u metalni sanduk ništa se nije pomerilo. I sad mi odjekuju u glavi Đorđeve reči: „Biću jači mrtav, nego živ!” Ovo je samo potvrda da sve što je govorio istina. Bog ga je blagoslovio, ja to znam – rekla je Slavica tada.
Kako je objasnila, njen brat želeo je da počiva u porodičnoj grobnici u selu Bezjovo, odakle Božovići vode poreklo. Slavica je zbog toga godinama pripremala prenos posmrtnih ostataka, koji je konačno obavljen 13. oktobra 2017. godine.
Iako je od njegove pogibije prošlo više od četvrt veka, Slavica je priznala da joj je ispunjavanje tog obećanja izuzetno teško palo.
– Ja se raspadam od tuge, teški su mi ovi dani – govorila je tada za naš list.
U tadašnjem razgovoru za Alo! navela je da ju je Đorđe poslednje noći pre odlaska na ratište držao za ruku i zamolio da mu ispuni tu želju.
Istakla je da nije mogla da pronađe mir dok ne ostvari obećanje koje mu je dala.
Posmrtni ostaci ekshumirani su sa Centralnog groblja u Beogradu, gde je Giška bio sahranjen od 1991. godine, a potom prevezeni u Crnu Goru.
Dan kasnije, 14. oktobra 2017, položeni su u porodičnu grobnicu na groblju Martinika, uz prisustvo rodbine, prijatelja i nekadašnjih saboraca.
Đorđe Božović Giška rođen je 16. septembra 1955. godine u Peći. Tokom sedamdesetih i osamdesetih bio je poznat kao jedna od istaknutih ličnosti jugoslovenskog podzemlja, a više puta je izdržavao zatvorske kazne.
Početkom devedesetih, zajedno sa Branislavom Matićem Belim, učestvovao je u osnivanju Srpske garde, paravojne formacije povezane sa Srpskim pokretom obnove.
Poginuo je 15. septembra 1991. godine, dan pre 36. rođendana, tokom borbi kod Gospića u Hrvatskoj. Njegova smrt bila je predmet brojnih različitih tvrdnji, a okolnosti pod kojima je pogođen godinama su izazivale polemike.
