Devet ljudi izgubilo je život tokom krvavog pohoda Mileta Matića, zatvorskog čuvara iz Zenice, koji je u februaru 1986. godine oružjem krenuo u obračun sa ljudima iz svog okruženja. Imao je 30 godina, bio je fizički snažan i bavio se karateom, a u jednom danu počinio je niz ubistava koja su šokirala tadašnju Jugoslaviju.
Pohod je počeo 26. februara, kada je Matić, prema izveštajima o ovom slučaju, na radnom mestu u Kazneno-popravnom zavodu u Zenici ukrao dva pištolja, automatsku pušku i oko 400 metaka. Potom je krenuo ka Doboju, gde je prvo ubio zeta Dušana Popovića.
Prva žrtva bio mu je zet
Matić je pozvao zeta Dušana Popovića, starog 32 godine, da dođe u njegov stan. Nakon svađe, udario ga je peglom u glavu, a zatim ga, dok je bio onesvešćen, umotao u ćebe i ispalio u njega četiri metka.
Nakon toga se vratio u Zenicu i ušao u taksi kojim je upravljao Zoran Andrijašević (28). Tokom vožnje ubio je i taksistu, a njegovo telo bacio u korito reke Bosne.
Krvavi niz se tu nije završio. Matić se potom sastao sa kolegom Azemom Rizvićem, sa kojim je krenuo prema susednom selu. Kada su izašli iz grada, ubio je i njega, a zatim uzeo njegov pištolj.
Pokušao da pobegne, pa otvorio vatru na policiju
Nakon ubistva kolege, Matić je ponovo ušao u taksi i od vozača zatražio da ga odveze prema Vinkovcima. Taksista je primetio da putnik drži ruku ispod sakoa i posumnjao da nešto nije u redu, pa je na jednoj benzinskoj pumpi zamolio zaposlenog da obavesti policiju.
Policijska patrola ubrzo je zaustavila vozilo i zatražila da se otvori prtljažnik. Matić je tada otvorio vatru. U pucnjavi je ubijen milicioner Stanoj Ilić (33), dok je drugi policajac uspeo da se spase.
Taksista je pobegao, a Matić se vratio u Zenicu. Odatle je vozom otišao u Doboj, odakle je nastavio ka mestu u kojem je živela devojka u koju je bio zaljubljen.
Matić se taksijem odvezao u Donju Koprivnu, kod Modriče, gde je živela devetnaestogodišnja Smiljana Vasiljević. Prema izveštajima o zločinu, devojka je ranije bila u vezi s njim, ali je želela da je prekine. Matić to nije prihvatao, pratio ju je i insistirao na braku, a pretio je i njoj i članovima njene porodice.
Tokom noći uspeo je da se preko krova popne na tavan, a zatim se spusti u ostavu. Odatle je ušao u prostorije kuće i počeo da puca.
Prva je ubijena Smiljana. Potom su stradali njen deda Milorad (68), baka Smilja (62) i majka Zorka (37). Smiljanin brat Milorad (18) pokušao je da pobegne, ali ga je Matić sustigao i ubio.
Od petoro članova porodice Vasiljević preživeo je samo otac Veljko, koji je u tom trenutku radio noćnu smenu.
U džepu mu pronašli spisak ljudi koje je planirao da ubije
Posle masakra Matić se peške uputio prema Doboju. Usput je zamolio meštane jednog sela da se odmori dok ne stigne autobus. Umoran, zaspao je, a ljudi koji su već čuli za ubistva uspeli su da ga savladaju.
Prilikom hapšenja kod njega je pronađen spisak ljudi koje je navodno nameravao da ubije. Pored zeta, taksiste, kolege i članova porodice Vasiljević, na spisku su se nalazili i njegovi nadređeni iz zatvora, jedan čuvar i Smiljanin momak.
Taj podatak ukazivao je da bi broj žrtava mogao biti i veći da Matić nije zaustavljen. U njegovom pohodu ubijeno je ukupno devetoro ljudi.
Veštačenje utvrdilo psihičku bolest
Nakon hapšenja Matić je podvrgnut psihijatrijskom veštačenju. Prema objavljenim izveštajima, utvrđeno je da boluje od paranoidne šizofrenije, a upućen je na lečenje u bolnicu Okružnog zatvora u Beogradu.
Tri godine nakon masakra dao je intervju za dokumentarni film „Treptači svemira“, reditelja Božidara Kalezića. Govorio je o zločinima, svojim žrtvama i halucinacijama za koje je tvrdio da ih je doživljavao tokom krvavog pohoda.
U razgovoru je rekao da se oseća i kao zločinac i kao bolestan čovek, a tvrdio je da je tokom napada imao utisak da se brani od bića koja ga napadaju. Njegove izjave predstavljaju deo svedočenja o slučaju, ali ne menjaju činjenicu da je devet ljudi izgubilo život.
Matić je kasnije izvršio samoubistvo u bolnici u kojoj se nalazio na lečenju
Zločin koji je ostao upamćen širom bivše Jugoslavije
Masakr Mileta Matića ostao je jedan od najtežih slučajeva višestrukog ubistva na prostoru bivše Jugoslavije tokom osamdesetih godina. U jednom danu stradali su članovi porodice, ljudi iz njegovog neposrednog okruženja i policajac koji je pokušao da zaustavi njegov pohod.
Iza broja od devet žrtava ostale su porodice koje su izgubile svoje najbliže i mesto koje je ostalo obeleženo tragedijom. Slučaj se i decenijama kasnije prepričava kao upozorenje na razmere nasilja koje može da nastane kada se pretnje i opsesivno ponašanje ne zaustave na vreme.
