Početkom 20. veka, dok je Srbija još uvek razvijala svoju železničku mrežu, dogodio se jedan od najzagonetnijih kriminalnih slučajeva tog vremena. Godine 1925. iz poštanskog vagona na pruzi u blizini Stalać nestala je velika količina novca namenjena državnim institucijama i bankama.
Prema zvaničnim izveštajima, voz je krenuo iz Beograda sa strogo čuvanim pošiljkama. Kada je stigao na odredište, utvrđeno je da nedostaje nekoliko vreća sa novcem i vrednosnim papirima. Najčudnije od svega bilo je to što na vagonu nije bilo tragova provale.
Istraga je odmah pokrenuta. Policija je saslušala železničare, poštanske službenike i čuvare koji su pratili transport. Sumnja je pala na organizovanu grupu koja je imala pomoć iznutra. Međutim, niko nije mogao da objasni kako je plen iznet iz vagona bez zaustavljanja voza i bez ostavljanja vidljivih tragova.
U mesecima koji su usledili uhapšeno je nekoliko osumnjičenih. Kod pojedinaca je pronađen novac za koji se verovalo da potiče iz pljačke, ali direktna veza nikada nije dokazana. Pojedini svedoci tvrdili su da su videli nepoznate muškarce kako se danima kreću oko železničke stanice pre same krađe, dok su drugi govorili da su u posao umešani ljudi iz državne administracije.
Posebnu pažnju izazvale su glasine da deo ukradenog novca nikada nije pronađen. Prema pojedinim pričama, pljačkaši su sakrili plen negde u okolini Velike Morave, dok su drugi verovali da je novac završio u inostranstvu preko mreže krijumčara.
Iako je slučaj godinama punio novinske stupce, sudski epilog nikada nije dao sve odgovore. Neki osumnjičeni su oslobođeni zbog nedostatka dokaza, a drugi su nestali iz javnosti. Tako je jedna od najvećih pljački međuratne Srbije ostala obavijena misterijom.
Do danas nije potpuno razjašnjeno ko je organizovao krađu, koliko je novca zaista nestalo i gde je završio deo plena koji nikada nije pronađen. Upravo zbog toga ovaj slučaj i dalje zauzima posebno mesto među starim kriminalističkim pričama Srbije.
