Tokom leta 1932. godine, mir jednog mesta na Dunavu nedaleko od Beograda prekinula je vest o smrti mlade krojačice Milene S. (23). Bila je poznata po lepoti i vedrom duhu, a govorilo se da je za njom uzdisalo nekoliko mladića iz kraja.
Među njima su se posebno izdvajala dvojica. Prvi je bio sin uglednog trgovca, imućan i obrazovan, dok je drugi bio rečni radnik, poznat po nagloj naravi i burnom temperamentu. Milena je navodno mesecima održavala vezu sa obojicom, krijući istinu od porodice i prijatelja.
Jedne avgustovske večeri otišla je na sastanak i više se nije vratila kući. Njeno telo pronađeno je narednog jutra na obali Dunava. Pored nje je pronađen buket poljskog cveća, ali nije bilo tragova koji bi jasno ukazivali na počinioca.
Policija je odmah posumnjala na ljubavni trougao. Obojica muškaraca saslušana su više puta. Trgovčev sin tvrdio je da je te večeri bio u kafani sa prijateljima, dok je rečni radnik izjavio da Milenu nije video danima. Međutim, svedoci su davali kontradiktorne iskaze. Jedni su tvrdili da su Milenu videli kako šeta sa elegantno obučenim muškarcem, drugi da se raspravljala sa čovekom u radničkoj odeći.
Istragu je dodatno zakomplikovalo anonimno pismo koje je nekoliko dana kasnije stiglo policiji. U njemu je pisalo da je Milena poznavala tajnu zbog koje je morala da bude ućutkana. Autor pisma nikada nije otkriven.
Mesecima su novine pisale o slučaju. Građani su nagađali da je reč o zločinu iz strasti, osveti prevarenog ljubavnika ili čak nesreći koja je kasnije prikrivena kao ubistvo. Nijedna teorija nije potvrđena.
Predmet je na kraju zatvoren zbog nedostatka dokaza. Ubica nikada nije pronađen, a priča o mladoj krojačici ostala je jedna od onih starih dunavskih misterija koje su decenijama prepričavane po kafanama i među ribarima.
Danas se više ne zna šta je u toj priči istina, a šta legenda. Ostalo je samo pitanje koje ni tadašnji istražitelji nisu uspeli da reše: da li je Milena bila žrtva ljubomore, zabranjene ljubavi ili nečega mnogo mračnijeg?
