Beograđani ove zime neće dobiti zvanično povećanje cene daljinskog grejanja od devet odsto, jer Grad Beograd nije dao saglasnost na predlog Beogradskih elektrana. Ipak, računi za grejanje mogli bi da budu veći zbog promene načina obračuna potrošnje toplotne energije. Koliko će ko plaćati zavisiće od potrošnje, ali i od energetske efikasnosti zgrade, piše Euronews Srbija.
Nova grejna sezona u Beogradu donosi promenu koja bi mogla značajno da utiče na iznos računa za domaćinstva koja koriste centralno grejanje.
Iako cena daljinskog grejanja od 1. oktobra nije povećana za predloženih devet odsto, menja se način obračuna potrošnje toplotne energije.
To znači da izostanak zvaničnog poskupljenja ne mora automatski da znači i iste račune kao ranije.
Cena grejanja nije povećana za devet odsto
Beogradske elektrane su za sezonu 2026/27 predložile nove cene daljinskog grejanja.
Predloženi varijabilni deo iznosio je 7,76 dinara po kilovat-satu bez PDV-a, dok je fiksni deo predložen na 7.494,86 dinara po kilovatu godišnje bez PDV-a.
Međutim, Grad Beograd kao osnivač Beogradskih elektrana nije dao saglasnost na povećanje.
Zbog toga predloženo poskupljenje od devet odsto nije stupilo na snagu.
Grejna sezona se, prema važećim pravilima, očekuje od 15. oktobra, a u slučaju niskih temperatura početak grejanja može biti i ranije.
Zašto bi računi ipak mogli da budu veći?
Glavna promena odnosi se na obračun potrošnje toplotne energije.
Ideja novog sistema jeste da se potrošnja više poveže sa stvarnom količinom toplotne energije koju zgrada i stanovi koriste.
Oprema, infrastruktura i očitavanje potrošnje predstavljaju obavezu Beogradskih elektrana, navodi predsednik stambene zajednice i upravnik Ljubiša Banovački.
Prema njegovom objašnjenju, Beogradske elektrane postavljaju kalorimetre, očitavaju potrošnju i dostavljaju podatke za obračun.
Za same stambene zajednice i profesionalne upravnike to, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da predstavlja dodatnu obavezu.
Novi obračun znači da će potrošnja više uticati na račun
Do sada je veliki deo troška grejanja bio vezan za kvadraturu stana.
Kod novog modela veći značaj dobija stvarna potrošnja toplotne energije.
To znači da dve zgrade iste površine, ali različite izolacije, stolarije i načina korišćenja grejanja, mogu imati različite troškove.
Energetski efikasna zgrada može imati manju potrošnju, dok objekat sa lošom izolacijom može zahtevati znatno više energije za održavanje iste temperature.
Upravo zato će kvalitet fasade, termoizolacija, prozori i način zagrevanja stanova postati još važniji za konačan račun.
Ko bi mogao da plaća više?
Prema upozorenju upravnika Ljubiše Banovačkog, najveći problem mogu imati stare zgrade sa lošom izolacijom i dotrajalom stolarijom.
Ako se u takvoj zgradi povećava temperatura kako bi stanovi bili topliji, povećava se i potrošnja toplotne energije.
Kod novog sistema to bi trebalo direktnije da se odrazi na račun.
Banovački upozorava da bi u pojedinim slučajevima računi mogli biti značajno veći nego ranije.
On navodi i primer prema kojem bi račun za grejanje od 7.000 dinara, u određenim okolnostima, mogao da poraste na oko 14.000 dinara.
Važno je, međutim, naglasiti da je reč o njegovom primeru i proceni, a ne o zvanično najavljenom povećanju računa za sve Beograđane.
Da li će svima grejanje biti skuplje?
Ne nužno.
Iskustvo zgrada koje su već koristile obračun prema potrošnji pokazuje da novi model može biti povoljniji za energetski efikasne objekte.
Banovački navodi primer zgrada u Ajačkim rudarima gde je poređena cena grejanja prema potrošnji sa iznosom koji bi stanari platili po ranijem modelu od 150 dinara po kvadratnom metru.
Prema njegovom primeru, za stan od 50 kvadratnih metara godišnja razlika iznosila je oko 30.000 dinara u korist obračuna prema potrošnji.
To iskustvo, međutim, ne može automatski da se primeni na sve zgrade u Beogradu.
Razlike u izolaciji, stolariji, položaju stana i samoj konstrukciji objekta mogu značajno da utiču na potrošnju.
Stara zgrada može imati veći račun
Energetska efikasnost biće jedan od ključnih faktora.
Zgrada sa kvalitetnom termoizolacijom lakše zadržava toplotu, pa je za održavanje željene temperature potrebno manje energije.
Sa druge strane, objekti sa starim fasadama, lošom izolacijom i dotrajalim prozorima mogu gubiti više toplote.
To znači da će stanari takvih zgrada možda morati da troše više energije kako bi postigli isti nivo komfora.
Novi sistem zato može posebno da istakne razliku između energetski efikasnih i neefikasnih zgrada.
Upravnik upozorava na problem sa merenjem
Profesionalni upravnik Dejan Vujičić smatra da bi primena novog sistema mogla biti problematična u velikom broju stambenih zgrada.
Kao jedan od problema navodi objekte u kojima ne postoje odgovarajuće vertikalne cevi u zajedničkim prostorijama, zbog čega nije jednostavno meriti potrošnju svakog pojedinačnog stana.
U takvim slučajevima, prema njegovom objašnjenju, potrošnja može biti raspoređena između stanova prema određenom modelu obračuna.
Vujičić upozorava da bi zbog toga pojedini stanari mogli da dobiju znatno veće račune, iako formalno nije uvedeno novo povećanje cene grejanja.
Njegovu tvrdnju da novi model predstavlja svojevrsno „skriveno poskupljenje“ treba posmatrati kao stav i procenu sagovornika, a ne kao zvaničan zaključak Beogradskih elektrana ili Grada Beograda.
Kako će se obračunavati grejanje?
Za stanare je najvažnije da razumeju jednu stvar: novi model ne znači automatski da će svaki račun biti veći.
Konačan iznos zavisiće od više faktora:
- površine stana,
- potrošnje toplotne energije,
- kvaliteta termoizolacije,
- stolarije,
- položaja stana u zgradi,
- temperature koju stanari održavaju,
- načina raspodele potrošnje u objektu.
Zbog toga će neke zgrade moći da ostvare uštedu, dok bi druge mogle da imaju veće troškove.
Šta građane čeka sa prvim računima?
Najveća nepoznanica biće prvi računi nakon početka primene novog modela.
Tek tada će se videti kako će novi obračun funkcionisati u različitim tipovima beogradskih zgrada i koliko će promena uticati na mesečne i godišnje troškove.
Za sada je sigurno da najavljeno povećanje cene od devet odsto nije odobreno, ali da se istovremeno menja način na koji se potrošnja toplotne energije obračunava.
Zato građani ne bi trebalo da posmatraju samo cenu po kvadratnom metru, već i stvarnu potrošnju svoje zgrade.
Najveća razlika biće između efikasnih i neefikasnih zgrada
Novi sistem bi mogao da promeni način na koji Beograđani posmatraju troškove grejanja.
Do sada je površina stana bila jedan od najvažnijih elemenata obračuna. Sa većim oslanjanjem na potrošnju, energetska efikasnost objekta postaje mnogo važnija.
Za stanare to znači da će izolacija, kvalitet prozora i racionalno korišćenje grejanja sve direktnije uticati na kućni budžet.
Koliki će biti stvarni efekat novog sistema, biće poznato tek kada počnu da stižu prvi računi tokom nove grejne sezone.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
