Tek kada račun za električnu energiju stigne na kućnu adresu, većina građana pogleda konačan iznos za uplatu, dok detaljan obračun ostaje zanemaren. Međutim, upravo se u tim stavkama krije odgovor na pitanje zašto račun nikada nije nula dinara, čak ni u periodima kada gotovo da nema potrošnje.
Mnogi potrošači nisu svesni da određeni troškovi postoje nezavisno od toga koliko su električne energije potrošili tokom meseca. Zbog toga se često stvara utisak da račun nije u skladu sa stvarnom potrošnjom, iako su pojedine stavke fiksno definisane.
Koje troškove plaćate čak i kada ne trošite struju?
Jedna od stavki na računu jeste trošak garantovanog snabdevača. Reč je o naknadi koja pokriva administrativne poslove, obračun i dostavljanje računa korisnicima.
Pored toga, na računu se nalazi i obračunska snaga. Ovaj iznos zavisi od priključne snage objekta i naplaćuje se bez obzira na to da li je domaćinstvo tokom meseca trošilo mnogo ili veoma malo električne energije.
Treća važna stavka jeste naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Ovim sredstvima finansira se proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, poput vetroparkova i solarnih elektrana.
Stručnjaci za energetiku ističu da upravo poznavanje strukture računa može pomoći građanima da lakše planiraju potrošnju i izbegnu nepotrebne troškove.
Kako da smanjite račun za električnu energiju?
Najveći prostor za uštedu krije se u korišćenju niže tarife. U Vojvodini je jeftina tarifa na snazi od 23 do 7 časova, u centralnoj Srbiji od ponoći do 8 časova, dok u pojedinim delovima juga zemlje traje od 22 do 6 časova.
U tom periodu preporučuje se uključivanje najvećih potrošača električne energije, kao što su bojleri, mašine za pranje veša i sudova. Prebacivanjem ovih uređaja u vreme niže tarife moguće je ostvariti primetne mesečne uštede.
Dodatnu uštedu može doneti isključivanje uređaja koji ostaju u režimu pripravnosti. Televizori, ruteri, punjači mobilnih telefona, računari i igraće konzole troše električnu energiju čak i kada nisu aktivno u upotrebi. Tokom godine takva takozvana „vampirska potrošnja“ može povećati račun za nekoliko hiljada dinara.
Građani bi takođe trebalo da obrate pažnju na potrošnju tokom meseca kako ne bi prešli u višu tarifnu zonu. Već i relativno malo prekoračenje može dovesti do znatno većeg računa.
Energetski stručnjaci upozoravaju da najveća greška nije velika potrošnja u jednom danu, već nedostatak kontrole tokom celog obračunskog perioda. Upravo zbog toga redovno praćenje brojila i racionalno korišćenje najvećih potrošača ostaju najefikasniji način da se troškovi električne energije drže pod kontrolom.
