Postoji samo na jednom mestu na planeti, opstaje u vodi u kojoj bi malo koja druga riba mogla da živi, a od njenog ulova zavisi egzistencija oko 15.000 ljudi. Reč je o bisernom ciplu, endemskoj vrsti koja živi u turskom jezeru Van, piše turski Haberler.
Ova neobična riba nije važna samo za prirodni ekosistem. Biserni cipal predstavlja jedan od značajnih izvora prihoda za lokalno stanovništvo, a ribarstvo povezano sa ovom vrstom godišnje donosi privredi pokrajine Van između 12 i 15 miliona dolara.
Dobra vest je da mere zaštite poslednjih decenija daju rezultate. Prosečna veličina ribe danas je znatno veća nego ranije, dok se istovremeno sprovode stroge kontrole kako bi se sprečio ilegalni ribolov.
Biserni cipal porastao za oko 30 odsto
Biserni cipal je endemska vrsta koja naseljava jezero Van, jedno od najpoznatijih jezera u Turskoj.
Prema podacima Pokrajinske uprave za poljoprivredu i šumarstvo u Vanu, prosečna dužina ove ribe pre 15 do 20 godina bila je između 17 i 18 centimetara.
Danas biserni cipal u proseku dostiže 22 do 23 centimetra.
To predstavlja povećanje od približno 30 odsto. Nadležni smatraju da su za ovakav rezultat najviše zaslužne mere zaštite, ali i veća svest lokalnog stanovništva o značaju očuvanja ribljeg fonda.
Jedna od najvažnijih mera jeste zabrana ribolova tokom perioda razmnožavanja.
Ribolov zabranjen tri meseca
Zabrana ribolova na bisernog cipla svake godine traje od 15. aprila do 15. jula.
U tom periodu riba migrira prema pritokama jezera kako bi se razmnožavala, zbog čega je zaštita posebno važna.
Kontrole se sprovode na više načina – na jezeru, kopnu i iz vazduha. U njima učestvuju poljoprivredne službe, žandarmerija, policija, obalska straža i lokalne službe.
Tokom ovogodišnje zabrane kontrole su bile organizovane 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
Uprkos tome, nadležni su zaplenili oko 20 tona ilegalno ulovljenog bisernog cipla.
Zbog nedozvoljenog ribolova kažnjena je 181 osoba, a ukupna vrednost izrečenih administrativnih kazni iznosila je oko 3,3 miliona turskih lira. Zaplenjeno je i sedam metalnih čamaca i 109 komada ribolovačke opreme.
Od ove ribe zavisi egzistencija 15.000 ljudi
Za lokalno stanovništvo biserni cipal nije samo retka životinja već važan izvor prihoda.
U Vanu je registrovano oko 80 ribarskih čamaca koji tokom sezone love na jezerima Van i Erček. Ribolov je posebno značajan tokom hladnijih meseci.
Kada temperatura vode padne, riba se koncentriše na određenim područjima jezera, pa je ulov lakši. Tokom zime biserni cipal ima i veći sadržaj masti, zbog čega raste potražnja za njegovim mesom.
Tokom leta je situacija drugačija. Viša temperatura vode dovodi do toga da se riba raspoređuje na većem području, pa je ulov manji.
Prema procenama nadležnih, raspoloživi fond za izlov tokom 2026. godine trebalo bi da premaši 7.500 tona.
Ribolov donosi milione dolara
Ekonomski značaj ove vrste najbolje se vidi kroz brojke.
Od sektora povezanog sa ribolovom bisernog cipla direktno ili indirektno egzistenciju obezbeđuje oko 15.000 ljudi, dok se godišnji doprinos privredi Vana procenjuje na 12 do 15 miliona dolara.
Zbog toga je očuvanje ove ribe mnogo više od pitanja zaštite jedne endemske vrste.
Ako bi se tokom perioda razmnožavanja dozvolio nekontrolisan ribolov, posledice bi se vremenom odrazile i na brojnost ribe i na prihode ljudi koji od nje zavise.
Stroga pravila čuvaju neobičnu vrstu
Biserni cipal uspeva u specifičnim uslovima jezera Van, koje karakteriše alkalna i slana voda. Upravo zbog toga ova riba predstavlja jedinstven prirodni resurs tog područja.
Nadležni zato apeluju na stanovništvo da poštuje zabranu ribolova tokom perioda razmnožavanja, ali i pravila koja se odnose na minimalnu veličinu ribe dozvoljene za izlov.
Dosadašnji rezultati pokazuju da kombinacija zabrane ribolova, pojačanih kontrola i odgovornijeg odnosa prema prirodnom resursu može da donese rezultate.
Biserni cipal je danas veći nego pre dve decenije, a njegov fond i dalje predstavlja važan deo ekonomije regiona. Za oko 15.000 ljudi zato je očuvanje ove ribe istovremeno i pitanje zaštite prirode i pitanje budućnosti njihovih prihoda.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
