Rast troškova posebno je otvorio pitanje da li će turisti početi da biraju jeftinije alternative. Hrvatska se često navodila kao primer destinacije koja je postala skuplja, dok su Albanija, Crna Gora i Turska pokušavale da privuku goste konkurentnijim cenama. Ipak, ovogodišnji rezultati pokazuju da cena nije jedini kriterijum. Turisti su i dalje spremni da plate više za destinacije koje smatraju vrednim novca.
Hrvatska i dalje privlači veliki broj turista
Hrvatska je dobar primer takvog trenda. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, u 2025. godini zabeležila je oko 21,8 miliona dolazaka i 110,1 milion noćenja, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu. Rast je nastavljen i početkom 2026. godine, kada je u prvom kvartalu broj dolazaka bio veći za 9 odsto, a broj noćenja za 8 odsto u odnosu na isti period 2025.
Razlog nije samo more. Dubrovnik, Split, Hvar, Rovinj i Zadar nude kombinaciju plaža, kulture, istorije, gastronomije i različitih sadržaja, pa se Hrvatska za veliki broj gostiju ne posmatra samo kao destinacija za letovanje, već kao kompletan mediteranski doživljaj.
Kakav je sučaj u Srbiji i regionu?
Sličan obrazac može se videti i u drugim delovima regiona. Crna Gora nastoji da produži sezonu i privuče goste i van glavnih letnjih meseci, dok Albanija koristi konkurentnije cene, razvijajuću turističku infrastrukturu i sve veću međunarodnu vidljivost. Slovenija se oslanja na kombinaciju gradskog, planinskog, banjskog i outdoor turizma, dok se Srbija sve više pozicionira kroz gradski turizam, spa i velnes, planine i poslovne događaje.
Od masovnosti ka većoj vrednosti
Više cene same po sebi ne znače da će destinacija izgubiti turiste. Mnogo je važnije šta gost dobija za novac koji plaća. Zbog toga evropske destinacije sve više govore o turizmu veće vrednosti, gostima koji ostaju duže, troše više, putuju van glavne sezone i traže kvalitetnije sadržaje. Hrvatska, Grčka, Španija i Portugal pokušavaju da povećaju prihod od turizma, ali istovremeno da smanje pritisak koji veliki broj posetilaca stvara tokom nekoliko najopterećenijih letnjih nedelja.
Takav pristup sve je vidljiviji i u regionu. Umesto isključivog oslanjanja na broj noćenja tokom jula i avgusta, destinacije pokušavaju da razvijaju velnes, gastronomiju, aktivni turizam, kulturu, MICE i druge sadržaje koji mogu da privuku goste tokom većeg dela godine.
Turisti postaju selektivniji
To, međutim, ne znači da su turisti prestali da gledaju cenu. Naprotiv, kada putovanja poskupe, oni pažljivije biraju gde će i kada putovati. Sve su važniji ranija rezervacija, putovanja u predsezoni i posezoni, poređenje cena i izbor manje opterećenih destinacija. Zato budućnost evropskog turizma verovatno neće zavisiti samo od toga ko je najjeftiniji, već i od toga ko može da ponudi dovoljno dobar odnos cene i ukupnog iskustva, piše TUMagazin.
Za Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju, Sloveniju i druge destinacije u regionu to znači da rast cena mora da prati i rast kvaliteta. Gost može da prihvati višu cenu ako dobija bolju uslugu, sadržajniji boravak i iskustvo koje ne može jednostavno da zameni drugom destinacijom.
