Giros je mnogo više od mesa u piti. Hrskavi komadi mesa sa roštilja, svež paradajz, luk, krompir i kremasti tzatziki, umotani u toplu i mekanu pitu, kombinacija su koja je decenijama jedan od zaštitnih znakova grčke kuhinje.
Sam naziv „giros“ potiče od grčke reči gyros, koja znači „krug“, odnosno „okretanje“, što se odnosi na način pripreme mesa na vertikalnom ražnju koji se neprestano okreće.
Iako postoje različite teorije o poreklu ovog jela, giros kakav danas poznajemo počeo je da se razvija u Grčkoj tokom prve polovine 20. veka.
Tehnika pečenja naslaganog mesa na vertikalnom ražnju razvila se u Bursi u 19. veku, u vreme Osmanskog carstva. Nakon grčko-turske razmene stanovništva 1922. i 1923. godine, Grci koji su stigli iz Male Azije doneli su sa sobom i kulinarske tradicije koje će kasnije uticati na nastanak modernog girosa.
Posle Drugog svetskog rata giros je postajao sve popularniji u Atini. Grčka verzija se vremenom najčešće pravila od svinjetine, a služila se uz tzatziki, paradajz i luk.
Do 1970. godine giros u piti već je bio veoma popularna brza hrana u Atini, ali i u gradovima poput Čikaga i Njujorka. Tako je grčki specijalitet počeo da osvaja i međunarodnu publiku.
Šta sve ide u pravi giros?
Klasični grčki giros najčešće se služi u mekoj piti. Uz meso se dodaju paradajz, luk, tzatziki i, u mnogim verzijama, pomfrit.
Tzatziki je jedan od ključnih elemenata – pravi se od grčkog jogurta, krastavca i belog luka i daje girosu karakterističnu svežinu koja se dobro slaže sa začinjenim i sočnim mesom.
Iako je svinjetina tradicionalno veoma zastupljena u grčkoj verziji, danas se giros pravi i od piletine, govedine i jagnjetine, a postoje čak i riblje i veganske varijante.
Giros ili kebab – da li su isto?
Na prvi pogled razlika je mala. I giros i kebab podrazumevaju meso koje se peče na vertikalnom ražnju i potom seče na tanke komade.
Međutim, giros je dobio svoju prepoznatljivu grčku formu – posebno zahvaljujući svinjetini, piti, tzatzikiju, povrću i načinu serviranja.
Zbog slične tehnike pripreme često se govori o povezanosti girosa sa turskim döner kebabom, ali postoje različite interpretacije istorije ovog jela i nije moguće sa sigurnošću tvrditi da je giros jednostavno „grčka verzija“ kebaba.
Od grčke ulice do svetskog specijaliteta
