Više od 2,5 miliona prijava podneto je u okviru zakona „Svoj na svome“, dok je do sada izdato 368.663 potvrda i u katastar upisano između 270.000 i 280.000 nepokretnosti, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, piše Kurir.
Ona je za RTS govorila i o izmenama zakona koje su na dnevnom redu Skupštine Srbije, a koje bi trebalo da otklone nedoumice uočene tokom primene propisa i pojednostave postupak za građane.
Cilj izmena je, prema njenim rečima, da se višedecenijski problem upisa nepokretnosti reši brže, jednostavnije i uz manje troškova.
Menja se procedura nakon izdavanja potvrde
Jedna od važnijih promena odnosi se na postupak nakon što građanin dobije potvrdu.
Prema dosadašnjoj proceduri, potvrda se slala katastru, gde je mogla da bude upisana zabeležba zabrane raspolaganja do izmirenja naknade.
Novim postupkom redosled se menja.
Nakon izdavanja potvrde, građanin bi trebalo odmah da dobije i obaveštenje o visini naknade. Za uplatu je predviđen rok od 30 dana, nakon čega Agencija šalje dokumentaciju katastru.
Ministarka je navela da bi na taj način trebalo da bude smanjeno administriranje između Agencije i katastra i ubrzan ceo postupak.
Nova pravila za velike kuće u ruralnim sredinama
Izmenama je obuhvaćeno i pitanje kuća u ruralnim područjima čija površina prelazi 400 kvadratnih metara.
Za objekte do 400 kvadrata u opštinama sa manje od 50.000 stanovnika ostaje mogućnost plaćanja fiksne naknade od 100 evra.
Za površinu preko 400 kvadratnih metara predviđeno je plaćanje iznosa koji odgovara doprinosu, prema objašnjenju ministarke.
Ova promena odnosi se na jednu od kategorija objekata za koju su tokom primene zakona postojale nedoumice.
Rešava se i pitanje neevidentiranih delova zgrada
Izmenama se uređuje i pitanje posebnih delova objekata koji nisu evidentirani u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama.
Sofronijević je navela da elaborat geodetskih radova i dalje rade licencirani inženjeri geodetske struke, dok se mogućnost izrade skice neevidentiranih delova i specifikacije proširuje i na inženjere građevinske i arhitektonske struke.
Time bi, prema najavi ministarke, trebalo da bude olakšano rešavanje problema neevidentiranih delova objekata.
Šta znači upis u katastar?
Sofronijević je posebno istakla značaj trenutka upisa objekta u katastar.
Prema njenom tumačenju, upis objekta predstavlja trenutak njegovog pravnog ozakonjenja, odnosno sticanja pravne sigurnosti u pogledu statusa objekta.
Istovremeno, naknadna dogradnja, rušenje ili nova gradnja moraju se sprovoditi u skladu sa važećim propisima.
To znači da upis postojećeg objekta ne predstavlja dozvolu za buduće građevinske radove koji bi bili izvedeni mimo propisa.
Moguće završavanje konstruktivno završenih objekata
Izmenama je predviđena i mogućnost da se završe određeni objekti koji su konstruktivno završeni, ali im nedostaju pojedini elementi poput fasade, stolarije ili unutrašnjih instalacija.
Za takve slučajeve predviđena je stručna kontrola, a cilj je da se omogući završetak objekata uz istovremeno sprečavanje nove bespravne gradnje.
Ministarka je naglasila da se osnovni cilj zakona ne menja.
Kako je navela, suština ostaje da građani dobiju pravno sigurno upisanu nepokretnost, dok se izmenama menja način na koji se do tog cilja dolazi.
Do kraja godine očekuje se više upisa
Sofronijević je ocenila da nije realno precizno odrediti datum kada će biti upisan poslednji objekat.
Istakla je da građani koji su podneli uredne prijave neće biti zaboravljeni i da će njihovi predmeti biti rešavani.
Prema njenoj proceni, ukoliko se nastavi sadašnji tempo, broj upisanih nepokretnosti mogao bi do kraja godine da dostigne između 600.000 i 800.000.
Istovremeno, nova procedura može u određenoj meri uticati na tempo upisa jer će dokumentacija biti prosleđivana katastru nakon što građanin dobije informaciju o naknadi i izvrši uplatu u predviđenom roku.
„Soko“ do Budimpešte pre Nove godine?
Ministarka je govorila i o obnovi međunarodnog železničkog saobraćaja između Beograda i Budimpešte.
Prema njenim rečima, postoji mogućnost da voz „Soko“ do Budimpešte krene pre Nove godine.
Ona je navela da su sistemi na srpskoj strani pruge ispravni, dok se na mađarskom delu trenutno obavljaju provere.
Za ponovno uspostavljanje međunarodnog putničkog saobraćaja ključna je interoperabilnost, odnosno usklađen rad sistema na srpskoj i mađarskoj infrastrukturi.
Sofronijević je navela da su na srpskoj pruzi primenjeni međunarodni standardi i sistemi bezbednosti, uključujući ETCS, ali da svi sistemi moraju da funkcionišu kao celina.
Prema njenim rečima, mađarska strana završava potrebne provere, a očekuje se potvrda da su ispunjeni uslovi za uspostavljanje saobraćaja.
Ministarka je izrazila uverenje da bi putnički voz između Beograda i Budimpešte mogao ponovo da saobraća do Nove godine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
