U prerađivačkom sektoru svakog meseca nestane približno 15.000 poslova, dok su automobilsku industriju, mašinogradnju i proizvodnju metala pogodili najdublji rezovi. Podaci sa objave nemačkog lista „Junge Freiheit“ nisu preterani – potvrđuju ih Savezna agencija za rad i vodeći nemački privredni instituti.
Tokom 2025. godine ugašeno je 177.000 industrijskih radnih mesta, pa je krajem decembra u prerađivačkom sektoru bilo zaposleno oko 6,5 miliona ljudi. Automobilska industrija i njeni dobavljači izgubili su 52.000 radnika, mašinogradnja 28.000, a metalna industrija još 24.000. Predsednica Savezne agencije za rad Andrea Nales upozorila je da se smanjenje broja zaposlenih nastavilo i ove godine, dok su dobici u drugim granama nedovoljni da nadoknade gubitke iz industrije, prenosi nemački nedeljnik „Virtšaftsvohe“.
Najnovija analiza konsultantske kuće EY pokazuje da je nemačka industrija od 2019. izgubila više od 340.000 radnih mesta, odnosno oko šest odsto ukupne radne snage. Najteži udar pretrpela je automobilska industrija, u kojoj je za sedam godina nestalo približno 126.000 poslova. Folksvagen, BMW, Mercedes, Boš, ZF i drugi veliki proizvođači i dobavljači već su najavili nova smanjenja broja zaposlenih, štednju i premeštanje pojedinih poslova na jeftinija tržišta. Rojters navodi da se dalja zatvaranja pogona više ne mogu isključiti.
Uzroci nisu samo ciklični. Nemačke kompanije godinama upozoravaju na visoku cenu energije, poresko opterećenje, spore administrativne postupke i sve oštriju konkurenciju iz Kine. Domaća potražnja je slaba, izvoz trpi zbog trgovinskih sukoba i američkih carina, dok nemački proizvođači automobila gube deo kineskog tržišta na kojem su nekada imali gotovo neprikosnoven položaj. Generalna direktorka Saveza nemačke industrije Tanja Gener ocenila je da je stanje „kritično“, upozoravajući na opasnost od postepene deindustrijalizacije.
U statistici su se pojavili prvi znaci predaha, ali još ne i siguran oporavak. Savezni zavod za statistiku zabeležio je u maju rast industrijske proizvodnje od 0,9 odsto u odnosu na april, pre svega zahvaljujući automobilskoj industriji. Ipak, proizvodnja bez energetike i građevinarstva i dalje je bila jedan odsto slabija nego godinu ranije. Tokom cele 2025. industrijska proizvodnja pala je za 1,1 odsto, dok je u energetski intenzivnim granama ostala gotovo 18 odsto ispod nivoa iz 2021. godine, pokazuju podaci Destatisa.
Povremeni rast porudžbina zato još ne menja širu sliku. Kriza je zahvatila upravo grane na kojima je izgrađen nemački privredni model – automobile, mašine, hemiju i metal. Ukoliko Berlin ne obezbedi povoljniju energiju, jednostavnije propise i uslove za nove investicije, sadašnje ukidanje radnih mesta moglo bi postati trajno preseljenje proizvodnje. Nemačka više ne raspravlja samo o prolaznom usporavanju, već o tome koliko će od njenog nekada moćnog industrijskog jezgra ostati u zemlji.
