Reč je o Austriji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Norveškoj, za koje je Komisija objavila posebna mišljenja o opravdanosti i razmernosti mera granične kontrole koje su na snazi više od 12 meseci.
Komisija priznaje da se države suočavaju sa sigurnosnim izazovima i migracijskim pritiscima, ali naglašava da kontrole unutar Šengena moraju ostati privremena mera.U Briselu smatraju da postoje učinkovitiji načini za rešavanje sigurnosnih pitanja bez ograničavanja slobodnog kretanja ljudi.
„Postoje učinkovitije i delotvornije alternative unutrašnjih graničnih kontrola“, poručila je Komisija.
Kao primere navode policijske kontrole temeljene na proceni rizika, mobilnu biometrijsku identifikaciju i tehnologije za praćenje vozila.
Prema oceni Komisije, mnoge države već koriste nesistematske policijske provere temeljene na obaveštajnim podacima, koje se mogu dodatno proširiti i zameniti granične kontrole.
Kontrole pogađaju i okolinu
Evropska komisija upozorila je da unutrašnja granična kontrola ne utiče samo na na zemlju koja ih uvodi nego i na susedne države, kao i stanovnike pograničnih područja.
Na temelju provedene analize Komisija preporučuje da devet država postupno ukine postojeće kontrole te pritom u većoj meri koristi alternativne sigurnosne mere i jača saradnju sa susedima.
„Sloboda kretanja je temelj“
