Ukoliko se rezultati potvrde, ovo dostignuće moglo bi da otvori potpuno nova pitanja o budućnosti proizvodnje zlata i njegovoj ceni na svetskom tržištu.
Kompanija Marathon Fusion iz San Franciska saopštila je da je tokom septembra uspešno sprovela transmutaciju, odnosno proces pretvaranja jednog hemijskog elementa u drugi, i na taj način dobila stabilno zlato iz žive.
Iako ove tvrdnje još nisu nezavisno potvrđene, vest je ponovo pokrenula raspravu o tome da li bi zlato jednog dana moglo da se proizvodi bez rudarenja.
Posebno je zanimljivo pitanje da li bi laboratorijski proizvedeno zlato moglo da utiče na cenu ovog plemenitog metala, slično kao što su sintetički dijamanti promenili tržište dragog kamenja.
Ko je Marathon Fusion, kompanija koja tvrdi da je proizvela zlato?
Američki startap Marathon Fusion osnovali su 2023. godine Kajl Šiler (Kyle Schiller) i Adam Rutkovski (Adam Rutkowski), nekadašnji inženjer kompanije SpaceX.
Kompanija se bavi razvojem sistema goriva za buduće fuzione elektrane, koje bi trebalo da proizvode električnu energiju spajanjem atomskih jezgara, po principu sličnom procesima koji se odvijaju na Suncu.
Cena zlata pala ispod 4.000 dolara – najniži nivo od sredine jula, više o tome pročitajte OVDE.
Na svom zvaničnom sajtu Marathon Fusion navodi američko Ministarstvo energetike kao partnera, dok je 2023. godine dobio priznanje agencije ARPA-E, koja podržava inovativna i visokorizična istraživanja u energetici.
Među investitorima ove kompanije nalaze se Breakthrough Energy, mreža za razvoj klimatskih tehnologija koju je osnovao Bil Gejts, kao i rudarska grupacija Anglo American.
Zanimljivo je da Anglo American poseduje kompaniju De Beers, jednog od najpoznatijih svetskih proizvođača prirodnih dijamanata, čije se poslovanje već suočava sa posledicama razvoja laboratorijski proizvedenog dragog kamenja.
Kako je američka kompanija pretvorila živu u zlato?
Marathon Fusion tvrdi da je uspeo da proizvede „pravo, stabilno zlato“, koristeći postupak koji se razlikuje od ranijih eksperimenata.
Prema navodima kompanije, neutroni nastali tokom fuzionih reakcija koriste se za bombardovanje žive. Na taj način nastaje nestabilan izotop koji se zatim radioaktivnim raspadom pretvara u zlato, piše BizLife.
Kompanija navodi da je ovim postupkom deset puta nadmašila dosadašnji rekord Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN).
CERN je 2025. godine objavio da je pomoću Velikog hadronskog sudarača (LHC), najmoćnijeg akceleratora čestica na svetu, u periodu od 2015. do 2018. proizveo približno 29 pikograma zlata.
Reč je o izuzetno maloj količini, odnosno 29 bilionitih delova grama, što odgovara približno 86 milijardi atomskih jezgara zlata.
Međutim, zlato proizvedeno u CERN-u postojalo je samo veoma kratko, pre nego što su nastala jezgra uništena u sudarima sa opremom akceleratora.
Američki startap tvrdi da je njegov rezultat drugačiji upravo zato što je dobijeno zlato stabilno.
Marathon Fusion tvrdi da je oborio i rekord star 40 godina
Pored eksperimenta sa zlatom, Marathon Fusion saopštio je da je pomoću svoje plazma centrifuge oborio sovjetski rekord star četiri decenije.
Plazma centrifuga predstavlja uređaj koji velikom brzinom rotira električno naelektrisan gas, omogućavajući razdvajanje izotopa potrebnih za fuziono gorivo.
Kompanija istovremeno radi na izgradnji reaktora u San Francisku, sa ciljem postizanja rekordne gustine snage, odnosno što veće proizvodnje energije u odnosu na veličinu postrojenja.
Ipak, kada je reč o proizvodnji zlata, nekoliko važnih pitanja i dalje ostaje bez odgovora.
Pre svega, rezultati nisu nezavisno potvrđeni, a nije poznato ni koliko je zlata zaista proizvedeno, niti koliki su bili troškovi čitavog postupka.
Upravo od tih podataka zavisi da li bi ova tehnologija jednog dana mogla da dobije komercijalnu primenu.
Može li zlato iz laboratorije da obori cenu zlata?
Mogućnost laboratorijske proizvodnje zlata otvara pitanje koje je industrija dijamanata već morala da razmotri: šta se dešava sa cenom dragocenog materijala kada njegova proizvodnja više ne zavisi isključivo od prirodnih nalazišta?
Laboratorijski proizvedeni dijamanti hemijski su identični prirodnim dijamantima, ali je razvoj tehnologije omogućio njihovu masovniju proizvodnju po znatno nižim cenama.
Prema podacima analitičara industrije dijamanata Pola Zimniskog (Paul Zimnisky), veleprodajne cene laboratorijski proizvedenih dijamanata pale su za čak 90 do 95 odsto u odnosu na 2015. godinu.
Istovremeno, rast konkurencije izvršio je pritisak i na tržište prirodnih dijamanata.
Ovakav razvoj događaja pokazuje koliko tehnološki napredak može da utiče na vrednost materijala čija je cena tradicionalno povezana sa retkošću.
Ipak, između laboratorijske proizvodnje dijamanata i potencijalne proizvodnje zlata postoji važna razlika.
Za sada nema dokaza da bi zlato dobijeno nuklearnom transmutacijom moglo da se proizvodi u količinama i po cenama koje bi bile konkurentne tradicionalnom rudarenju.
Industrija dijamanata već oseća posledice tehnoloških promena
Jedan od primera uticaja laboratorijski proizvedenih dijamanata jeste poslovanje kompanije De Beers.
Ovaj proizvođač prirodnih dijamanata pokušao je da odgovori na rastuću konkurenciju pokretanjem sopstvenog brenda laboratorijskih dijamanata Lightbox 2018. godine.
Početna cena iznosila je 800 dolara po karatu, ali je kompanija 2025. odlučila da ugasi brend i ponovo se usmeri na prirodne dijamante.
De Beers je 2025. godinu završio sa osnovnim gubitkom od 511 miliona dolara, odnosno približno 455 miliona evra.
Prema pisanju Bloomberga, koji se poziva na izvore upoznate sa pregovorima, Anglo American razgovara o prodaji svog udela od 85 odsto u kompaniji De Beers za približno milijardu dolara, odnosno oko 890 miliona evra.
Kao potencijalni kupac pominje se grupa investitora koju predvodi nekadašnji direktor De Beersa Garet Peni (Gareth Penny).
Navodno se razgovara i o mogućem uključivanju švajcarske luksuzne grupacije Richemont, vlasnika brenda Cartier, kao i američke juvelirske kompanije Signet, koja poseduje brendove Kay i Zales.
Da li će laboratorijsko zlato promeniti svetsko tržište?
Primer industrije dijamanata pokazuje da nove tehnologije mogu značajno da promene tržište dragocenih materijala.
Međutim, u slučaju zlata još je prerano govoriti o mogućem padu cena ili velikim promenama u načinu proizvodnje.
Da bi laboratorijski proizvedeno zlato postalo ozbiljna alternativa rudarenju, potrebno je dokazati da se može dobijati u velikim količinama, uz prihvatljive troškove i stabilne rezultate.
Tek ukoliko se tvrdnje kompanije Marathon Fusion nezavisno potvrde i pokaže da je postupak ekonomski održiv, ova tehnologija mogla bi da postane važna tema za globalno tržište zlata.
Do tada, pretvaranje žive u zlato ostaje zanimljivo naučno dostignuće koje tek treba da prođe nezavisnu proveru.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
