Tržište stanova u Beogradu zadržalo je visoke cene i tokom prve polovine 2026. godine. U tom periodu prodato je 8.538 stanova, što je za 1,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Prosečna realizovana cena dostigla je 3.219 evra po kvadratnom metru.
Podaci ukazuju da kupci sve češće plaćaju više iznose za nekretnine. Istovremeno, način finansiranja kupovine se menja, pa stambeni krediti imaju sve značajniju ulogu na tržištu. Za one koji planiraju kupovinu, visina cene kvadrata ostaje jedan od ključnih faktora pri izboru lokacije i veličine stana.
Novogradnja skuplja od starogradnje
Razlika između novih i starijih stanova u Beogradu nije velika kada se posmatra prosečna realizovana cena. Kvadrat u novogradnji u prvih šest meseci 2026. koštao je u proseku 3.247 evra, dok je za starogradnju prosečna cena iznosila 3.201 evro.
Ovi podaci pokazuju da starost zgrade nije jedini faktor koji određuje vrednost nekretnine. Na konačnu cenu utiču lokacija, kvalitet gradnje, raspored prostorija, stanje stana i sadržaji u neposrednom okruženju. Zbog toga stanovi slične površine mogu imati veoma različite cene čak i kada se nalaze u istom delu grada.
Sve veći broj stanova košta više od 3.000 evra po kvadratu
Promena koja posebno privlači pažnju jeste rast udela stanova u višim cenovnim kategorijama. Tokom prvog polugodišta 2026. godine, nekretnine skuplje od 3.000 evra po kvadratu činile su 40 odsto ukupne prodaje. Poređenja radi, 2021. godine njihov udeo iznosio je svega šest odsto.
Istovremeno se smanjuje zastupljenost stanova u nižim cenovnim rangovima. Nekretnine čija je cena bila između 1.001 i 2.000 evra po kvadratnom metru činile su 19 odsto prodaje, dok je 2021. godine njihov udeo iznosio 57 odsto. Najveći pojedinačni segment činili su stanovi sa cenom od 2.001 do 3.000 evra po kvadratu, sa učešćem od 38 odsto.
Četiri od deset stanova kupljena na kredit
Stambeni krediti postaju sve važniji način finansiranja kupovine nekretnina u prestonici. Tokom prvih šest meseci 2026. godine, oko 40 odsto kupovina stanova realizovano je uz pomoć kredita. U istom periodu 2023. godine taj udeo iznosio je 23 odsto.
Veće oslanjanje na kreditno finansiranje znači da kupci sve više moraju da usklade željenu nekretninu sa svojim prihodima, iznosom učešća i uslovima zaduživanja. Pored cene stana, u računicu ulaze i kamate, prateći troškovi kupovine i dugoročna sposobnost otplate. Zbog toga razlika od nekoliko stotina evra po kvadratu može značajno da promeni ukupnu vrednost kupovine.
Više od 30 velikih stambenih projekata do 2030. godine
Ponuda stanova u Beogradu trebalo bi da se menja i kroz veliki broj novih građevinskih projekata. Analizom je obuhvaćeno više od 30 velikih stambenih projekata koji su u izgradnji ili fazi planiranja, ukupne površine oko 4,1 milion kvadratnih metara, sa planiranim završetkom do 2030. godine.
Novi Beograd i Beograd na vodi ostaju među najznačajnijim centrima nove stambene gradnje, dok se veći projekti razvijaju i na Paliluli i Čukarici. Buduća ponuda mogla bi da proširi izbor nekretnina, ali njen uticaj na cene zavisiće od dinamike izgradnje, potražnje i strukture stanova koji budu ponuđeni kupcima.
Građevinske dozvole ukazuju na promene u ponudi
Tokom prvih šest meseci 2026. godine izdate su 1.244 građevinske dozvole za stambene objekte u Beogradu, što je 16 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ipak, odobrena stambena površina bila je manja za 19 odsto.
Razlika između broja dozvola i ukupne odobrene površine ukazuje na to da se broj projekata i veličina planirane gradnje ne moraju kretati u istom smeru. Za kupce je zato važno pratiti ne samo koliko se novih objekata planira već i kakvi se stanovi grade, koje su kvadrature dostupne i kada bi mogli da budu završeni.
Zakupnine bez većih promena
Dok su cene kupoprodaje stanova ostale na visokom nivou, tržište izdavanja tokom posmatranog perioda bilo je relativno stabilno. Zakupnine su se uglavnom nisu značajnije menjale, mada su na pojedinim lokacijama zabeležene manje korekcije.
Najviše kirije i dalje se beleže u atraktivnim gradskim zonama i luksuznim stambenim kompleksima. Cena zakupa zavisi od lokacije, veličine stana, opremljenosti i dostupnosti sadržaja, pa se i u ovom segmentu tržišta mogu pojaviti velike razlike između nekretnina naizgled sličnih karakteristika.
Za građane koji razmišljaju o kupovini, odnos između mesečne kirije i troška stambenog kredita ostaje važan deo finansijske računice. Ipak, odluka zavisi i od visine učešća, stabilnosti prihoda, planiranog trajanja boravka u stanu i dodatnih troškova koje vlasništvo nad nekretninom nosi, piše Tanjug.
