Prema novom izveštaju istraživačke organizacije BlumbergNEF, za otvaranje novih rudnika potrebna su ulaganja od oko 332 milijarde dolara kako bi se ublažio budući nedostatak ove sirovine, prenosi Blic.
Analitičari procenjuju da bi tržište bakra moglo da uđe u deficit već 2028. godine, dok bi do 2050. razlika između ponude i potražnje mogla da dostigne čak 20 miliona tona, odnosno 44 odsto očekivane globalne potražnje.
Bakar poskupeo skoro 19 odsto, na udaru elektrooprema, automobili i infrastruktura. Više o tome pročitajte OVDE.
Potražnja za bakrom mogla bi da poraste za 61 odsto
Prema izveštaju „Transition Metals Outlook 2026“, globalna potražnja za bakrom mogla bi da poraste za 61 odsto između 2026. i 2050. godine, na gotovo 46 miliona tona godišnje.
Najveći pritisak dolazi od elektrifikacije saobraćaja, izgradnje elektroenergetskih mreža i širenja industrijske infrastrukture.
Posebno brzo raste potreba za bakrom u električnim vozilima, gde se ovaj metal koristi za motore, baterijske sisteme, električne instalacije i opremu za punjenje.
BlumbergNEF procenjuje da će potrošnja bakra u elektrifikovanom transportu do 2050. porasti za 244 odsto, na 11,4 miliona tona.
Bakar će istovremeno ostati važan za građevinarstvo, industrijsku proizvodnju i potrošačke proizvode.
Iako razvoj veštačke inteligencije i centara za obradu podataka dodatno povećava potražnju, njihov udeo u ukupnoj potrošnji bakra znatno je manji od potreba elektroenergetskih mreža i saobraćaja.
Za otvaranje novog rudnika potrebno je 17 godina
Jedan od najvećih problema jeste činjenica da postojeći rudnici postepeno iscrpljuju kvalitetnija nalazišta, dok se novi projekti razvijaju veoma sporo.
Prema procenama BlumbergNEF-a, od početka razvoja do otvaranja novog rudnika bakra u proseku prođe oko 17 godina.
Zbog toga ni ulaganja od 332 milijarde dolara ne bi mogla odmah da otklone očekivani deficit.
Bez dodatnih investicija, ukupna ponuda bakra mogla bi da se smanji sa oko 30 miliona tona u 2026. na 25,7 miliona tona do 2050. godine.
Istovremeno, slabiji kvalitet rude povećava troškove proizvodnje, dok reciklaža sama po sebi neće biti dovoljna da nadoknadi smanjenje proizvodnje iz rudnika.
Čile bi trebalo da ostane najveći svetski proizvođač bakra, ali se očekuje da njegova proizvodnja padne sa 5,8 miliona tona u 2026. na 4,8 miliona tona do 2050. godine.
Vrednost bakra još početkom godine približila se rekordnom nivou, više o tome pročitajte OVDE.
Za ostale ključne metale prognoze su povoljnije
Iako je situacija sa bakrom zabrinjavajuća, novi izveštaj donosi povoljnije prognoze za većinu drugih sirovina potrebnih za energetsku tranziciju.
BlumbergNEF procenjuje da bi devet od deset analiziranih materijala moglo da ima dovoljne dugoročne proizvodne kapacitete do 2050. godine, pod uslovom da proizvođači nastave da razvijaju rudnike i nadoknađuju iscrpljene rezerve.
Potražnja za litijumom trebalo bi gotovo da se utrostruči, sa 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata u 2026. na 4,8 miliona tona do sredine veka.
Istovremeno, očekuje se da će potražnja za grafitom porasti sa 3,3 na 6,9 miliona tona.
Razvoj novih tehnologija baterija, posebno litijum-gvožđe-fosfatnih, smanjuje očekivanu potrebu za kobaltom i niklom.
Zbog toga se bakar izdvaja kao najveći dugoročni izazov za industriju.
Ukoliko se ne obezbede nova ulaganja i dodatni proizvodni kapaciteti, mogući su rast cena, veća upotreba zamenskih materijala i sporiji razvoj električnih vozila i elektroenergetske infrastrukture.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
