Setva pšenice u Šumadiji još nije počela jer je zemljištu i posle nedavnih padavina potrebno više vlage. Poljoprivrednici očekuju da bi traktori u njive mogli da uđu krajem oktobra ili početkom novembra, dok stručnjaci upozoravaju da bi nedostatak kiše mogao da oteža ovogodišnje jesenje radove, piše RTV.
Visoke temperature tokom leta i dug period bez ozbiljnijih padavina ostavili su posledice na poljoprivrednom zemljištu u Šumadiji. Iako je kiša padala pre nekoliko dana, vlage u zemljištu i dalje nema dovoljno za početak setve pšenice na brojnim parcelama.
Zbog toga ratari čekaju povoljnije uslove, a početak setve očekuje se krajem oktobra ili početkom novembra, ukoliko bude dovoljno padavina.
Blagoje Kovačević, zamenik direktora Centra za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu, kaže da se ozbiljniji početak setve ne očekuje u narednih nekoliko dana.
„Setva nije krenula i neće krenuti sigurno još par nedelja, dve nedelje najmanje. Ova kiša koja je pala dala je maksimalno 15 mililitara po kvadratnom metru, što je malo, i u poslednja dva meseca nije ni bilo ozbiljne kiše, tako da će biti problema u setvi ove godine“, rekao je Kovačević.
On je dodao da setva u Šumadiji tradicionalno počinje kasnije nego u Vojvodini, gde poljoprivrednici obično ranije ulaze u njive.
Zašto je pšenica sve važnija za ratare u Šumadiji?
U uslovima sve češćih sušnih perioda, proizvođači u Šumadiji povećavaju površine pod strnim žitima, jer se ove kulture u pojedinim godinama pokazuju kao pouzdaniji izbor od kukuruza.
Iskustva iz prethodnih sezona pokazuju da prinosi strnih žita mogu biti stabilniji kada nedostaje vlage, dok kod kukuruza razlike između povoljnih i nepovoljnih godina mogu biti znatno veće.
„Strna žita se provuku, poslednje tri godine je bilo tako i prinosi su negde bili na nivou. Ono što mi ovde kažemo, jedan ar jedan džak, to je pet tona po hektaru i to je otprilike prosek za dobre domaćine, posebno ako pričamo u odnosu na kukuruz“, objasnio je Kovačević.
Prema njegovim rečima, ove godine sličan problem sa prinosima pogodio je i suncokret na ovom području.
Zbog toga se pšenica i druga strna žita sve više posmatraju kao važan deo proizvodnje u regionu, posebno na parcelama na kojima nedostatak padavina često ograničava prinose drugih kultura.
Sorte pšenice i otpornost na sušu
Izbor sorte jedan je od faktora koji mogu da utiču na uspeh proizvodnje. Ipak, stručnjaci ukazuju da sama sorta ne može da nadoknadi nedostatak vlage u zemljištu.
Kamenko Bratković, naučni saradnik Centra za strna žita i razvoj sela, ističe da su mogućnosti poljoprivrednika u izboru kultura u ovom delu Srbije ograničene.
„Mi osim strnih žita i kukuruza nemamo šta drugo da sejemo. Dobro, tu je suncokret u manjem obimu i soja, ni oni nisu otporni na sušu. Mnogi komentarišu da bi trebalo da sejemo više sirka, ali problem je i tržište – šta da radimo sa tim sirkom? Tako da su strna žita jednostavno najbolja od svih“, rekao je Bratković.
On je naglasio da su prinosi strnih žita u sušnim godinama pokazali manja odstupanja nego prinosi kukuruza, što je važno za proizvođače koji nastoje da smanje rizik u proizvodnji.
Prema njegovim rečima, domaće sorte razvijane su za uslove koji vladaju u Srbiji, uključujući visoke temperature i nedostatak padavina, uz otpornost na određene bolesti i štetočine.
Ipak, otpornost sorte ne znači da su prinosi zagarantovani. Pravovremena setva, stanje zemljišta, izbor semena i vremenski uslovi tokom vegetacije ostaju važni faktori za konačan rezultat.
Centar za strna žita u Kragujevcu ima tradiciju dugu 128 godina
Centar za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu ima tradiciju dugu 128 godina, a njegov sortiment poznat je poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije.
Iako danas radi u manjem obimu, ova ustanova nastavlja da se bavi strnim žitima i sortama namenjenim proizvodnim uslovima u Srbiji.
Za poljoprivrednike u Šumadiji, gde nedostatak padavina često otežava proizvodnju, izbor odgovarajuće sorte i prilagođavanje agrotehnike lokalnim uslovima imaju poseban značaj.
Kada bi mogla da počne setva pšenice u Šumadiji?
Početak setve zavisiće pre svega od novih padavina i količine vlage koja će dospeti u zemljište. Prema procenama sagovornika, ulazak traktora u njive očekuje se krajem oktobra ili početkom novembra, ali će konkretan termin zavisiti od vremenskih prilika i stanja na parcelama.
Ratari zato prate prognozu i čekaju uslove koji će omogućiti kvalitetnu pripremu zemljišta i setvu.
Nedostatak kiše ponovo je otvorio pitanje stabilnosti poljoprivredne proizvodnje u Šumadiji. U takvim okolnostima strna žita ostaju važna kultura za proizvođače, ali će ovogodišnji početak setve zavisiti od toga da li će naredni period doneti dovoljno padavina.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
