Tamna strana poskupljenja nafte – sve je više organizovanih krađa

Cena sirove nafte West Texas Intermediate (WTI) porasla je od početka godine za 60 odsto, dok su cene goriva rasle još brže, jer su globalni kapaciteti za preradu nafte smanjeni usled ratova na Bliskom istoku i između Rusije i Ukrajine. Iako su krađe nafte odavno prisutne u ovoj industriji, problem je postao toliko rasprostranjen da je Federalna banka Dalasa počela da postavlja pitanja o tome u svojim kvartalnim anketama.

Najnovija anketa pokazala je da je gotovo polovina kompanija čije je poslovanje prvenstveno usmereno na Permski basen navela da su krađe na naftnim poljima uticale na njihove operacije. Nasuprot tome, 86 odsto kompanija koje uglavnom posluju izvan Permskog basena izjavilo je da nije bilo pogođeno ovim problemom, prenosi Jahu fajnens.

Permski basen predstavlja srce američke naftne industrije i epicentar revolucije eksploatacije nafte iz škriljaca, koja je Sjedinjene Američke Države pretvorila u energetsku supersilu.
Ova oblast prostire se na ogromnim prostranstvima zapadnog Teksasa i jugoistočnog Novog Meksika, a ispresecana je bušaćim postrojenjima, naftovodima, kamionima i drugom infrastrukturom neophodnom za proizvodnju i transport nafte.

Zbog toga je Permski basen postao posebno pogodno područje za krađe. S obzirom na to da se cena nafte u SAD poslednjih nedelja kretala oko 100 dolara po barelu, potencijalna zarada postala je još primamljivija za kriminalce.

Prema anketi Federalne banke Dalasa, 32 odsto rukovodilaca čije su kompanije bile pogođene krađama nafte navelo je da je taj problem blago porastao u prethodnih 12 meseci. Njih 47 odsto ocenilo je da je situacija ostala nepromenjena, dok je 22 odsto izjavilo da su krađe blago ili značajno smanjene.

Gotovo polovina rukovodilaca u naftnoj industriji, odnosno 47 odsto, navela je da su najčešći oblik krađa unapred planirane i organizovane akcije. Sa druge strane, 42 odsto ispitanika opisalo ih je kao sitne, oportunističke krađe, koje se dešavaju kada se ukaže prilika.

Ipak, finansijska šteta za većinu kompanija za sada je relativno mala. Čak 84 odsto ispitanika ocenilo je da je finansijski uticaj krađa nizak.
Godinu dana ranije, Federalna banka Dalasa postavila je nešto drugačiji skup pitanja o ovom problemu, uključujući i pitanje o tome šta se najčešće krade. Sirovu naftu navelo je 61 odsto ispitanika, dok je 58 odsto prijavilo krađe cevi, ventila i električnih instalacija. Krađe opreme pomenulo je 39 odsto kompanija, alata 27 odsto, a građevinskih mašina i vozila 12 odsto.

Krađe organizuju i kompanije iz industrije

U krađe su, prema dostupnim podacima, umešane i druge kompanije iz industrije. U avgustu su rukovodioci jedne firme koja se bavi odlaganjem otpadnih voda optuženi za teška krivična dela povezana sa krađom nafte, pranjem novca i organizovanim kriminalom.

Slučaj je deo istrage pod nazivom „Operacija Crno tržište basena“ (Operation Black Market Basin), tokom koje su, prema podacima Teksaške železničke komisije, regulatornog tela nadležnog za ovu industriju, zaplenjeni naftni derivati, vozila, gotovina i druga imovina u vrednosti većoj od 12 miliona dolara.

Istraga je obuhvatila naftne derivate za koje se sumnja da su nezakonito pribavljani i prodavani na teritoriji Teksasa, Novog Meksika i Oklahome, navela je komisija.
U aprilu su i savezni tužioci objavili optužnice u vezi sa velikom zaverom za krađu nafte u Permskom basenu. Prema navodima iz slučaja, ukradena sirova nafta prevožena je preko granice između Novog Meksika i Teksasa, a zatim prodavana.

Šerif okruga Hauard, Stan Parker, izjavio je u maju za javni radio Teksasa da se u njegovom okrugu, koji se nalazi u blizini naftnog centra Midlend–Odеса, svakog meseca prijavi krađa „verovatno više od 1.000 do 1.500 barela nafte“.
„Naš problem je u tome što ne znamo ko bi trebalo da bude tamo, a ko ne bi. Ako bih se sada zaustavio kod postrojenja sa rezervoarima, ne bih znao da li imate pravo da budete tamo ili ne. Ne znam da li izvlačite vodu ili uzimate naftu. Sve je postalo veoma komplikovano“, rekao je Parker.