U tekstu o oceni privredne aktivnosti ističe se da su rastu najviše doprinele ostale usluge, neto porezi i trgovina.
Industrijska proizvodnja je u avgustu 2026. pokazala blagu stagnaciju i bila je za 0,5 odsto manja nego prošle godine, pri čemu je rast zabeležen u rudarstvu i energetici.
Kumulativno, od januara do avgusta beleži se tek simboličan rast od 0,1 odsto, uz snažne eksterne pritiske, odnosno sankcije, protekcionizam Evropske unije (EU), kriza evrozone, koji sputavaju jači zamah domaće proizvodnje, prenosi Tanjug.
Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, ona nastavlja da raste, pa je u prvih osam meseci robni izvoz porastao za 8,8 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom poboljšana je na 82,3 odsto, pošto je lane u istom periodu iznosila 79,1 odsto.
Rast izvoza gotovo u celosti dolazi od kapitalnih i intermedijarnih proizvoda, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.
Autori analize ističu da je Srbija, prema podacima Evrostata, i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo među vodećima u Evropi.
Što se plata tiče, rast neto zarada u julu je iznosio 9,2 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine.
Prosečna neto zarada u junu bila je 8,6 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
U avgustu je registrovana mesečna inflacija od 0,5 odsto, te međugodišnja inflacija od 2,2 odsto.
Istovremeno je međugodišnja inflacija u EU, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila 3,2 odsto.
