Uzgoj lekovitog bilja u Srbiji predstavlja specifičan oblik poljoprivredne proizvodnje, ali pojedine kulture mogu da ponude zanimljivu računicu po hektaru. Među njima je i beli slez, biljka koja se koristi kao sirovina za različite proizvode i čija proizvodnja može biti isplativa kada su prinos i prodajna cena povoljni.
Za razliku od kultura koje se gaje prvenstveno za prehranu, lekovito bilje zahteva dobro poznavanje tržišta i unapred definisan način prodaje. Stručnjaci za ovu oblast upozoravaju da proizvođač pre početka proizvodnje treba da zna kome će prodati robu, jer je tržište lekovitog bilja ograničeno i može brzo da se zasiti.
Ulaganje oko 2.100 evra po hektaru
Prema računici objavljenoj za proizvodnju belog sleza, ulaganje po hektaru iznosi oko 2.100 evra. To predstavlja trošak koji proizvođač mora da pokrije pre nego što ostvari prihod od prodaje roda, pa konačna isplativost zavisi od prinosa, kvaliteta i cene po kojoj će proizvod biti plasiran.
U istoj računici navodi se prinos od oko 1.300 kilograma po hektaru. Ako se takav rod proda po ceni od pet evra za kilogram, ukupan prihod dostiže približno 6.500 evra po hektaru. Nakon odbijanja ulaganja od oko 2.100 evra, potencijalna razlika iznosi oko 4.400 evra.
Cena od 5 evra menja računicu
Kod ovakve proizvodnje posebno je važna prodajna cena. U navedenom primeru koristi se cena od pet evra za kilogram, pa 1.300 kilograma roda daje prihod od 6.500 evra. Međutim, prihod nije isto što i zarada, jer na konačan rezultat utiču svi troškovi proizvodnje, kao i eventualni troškovi skladištenja, transporta i plasmana.
Zato se računica ne može automatski preneti na svakog proizvođača. Ako prinos bude manji ili otkupna cena niža od pretpostavljene, prihod pada, dok troškovi proizvodnje ostaju značajan deo ukupne računice. Upravo zbog toga je kod lekovitog bilja važno proizvodnju uskladiti sa realnom potražnjom.
Otkup je važniji od same proizvodnje
Kod lekovitog bilja proizvođač ne bi trebalo da razmišlja samo o tome koliko može da proizvede. Jednako važno pitanje jeste ko će taj proizvod otkupiti i pod kojim uslovima. Stručnjaci upozoravaju da je tržište relativno malo i da se može brzo zasititi, zbog čega se preporučuje da se kupac pronađe pre nego što se zasadi veća površina.
Takav pristup posebno je važan kod proizvođača koji tek ulaze u ovu vrstu poljoprivrede. Umesto velikog početnog ulaganja, preporuka je da se krene sa manjom površinom, da se proizvođač prethodno upozna sa tehnologijom gajenja i da se tek nakon iskustva proširuje proizvodnja.
Srbija ima dobre uslove za lekovito bilje
Srbija ima pogodno zemljište za proizvodnju različitih vrsta lekovitog bilja. Pored belog sleza, među kulturama koje se navode kao pogodne za domaće uslove su kamilica, pitoma nana, matičnjak, morač i neven.
Interesovanje za ovaj sektor postoji i zbog mogućnosti plasmana van domaćeg tržišta. Izvoz lekovitog bilja iz Srbije ranije je beležio rast, a među tržištima na koja se proizvodi plasiraju navode se Nemačka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Švajcarska i Španija. Ipak, uspeh pojedinačnog proizvođača zavisi od konkretne kulture, kvaliteta proizvoda i obezbeđenog kupca.
Zarada zavisi od tržišta
Računica od 4.400 evra potencijalne zarade po hektaru pokazuje zbog čega beli slez može da bude interesantan poljoprivrednicima. Sa ulaganjem od 2.100 evra i pretpostavljenim prihodom od 6.500 evra, razlika je znatno veća od početnog ulaganja. Ipak, to je model zasnovan na određenom prinosu i ceni, a ne garancija zarade za svaki hektar.
Zbog toga se uzgoj belog sleza ne može posmatrati kao laka ili zagarantovana zarada. Pre nego što se uloži novac u proizvodnju, potrebno je proveriti uslove gajenja, obezbediti odgovarajuće zemljište i, što je posebno važno, pronaći kupca. Tek kada se spoje stabilan prinos i siguran plasman, ova lekovita biljka može da postane ozbiljnija poslovna prilika za poljoprivredno gazdinstvo, piše Dnevnik.rs.
