Proizvodnja hrane u Crnoj Gori je i dalje nedovoljna, a to se jasno vidi iz statistike trgovine, odnosno deficita, koji raste iz godine u godinu.
U dve decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora je potrošila oko 11 milijardi evra na uvoz hrane, dok je izvoz bio deset puta manji, pa je trgovinski deficit dostigao skoro deset milijardi evra.
Mogućnosti razvoja Istovremeno, uprkos reformama, međunarodnoj podršci i modernizaciji dela proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta, rezultati u povećanju domaće proizvodnje, smanjenju zavisnosti od uvoza i razvoju ruralnih područja ostali su ograničeni, navodi se u analizi Privredne komore Crne Gore (PKCG) o razvoju poljoprivrede od obnove nezavisnosti do danas, prenose podgoričke Vijesti.
11 milijardi evra za hranu iz uvoza
Analiza pokazuje da je proteklih 20 godina donelo rast biljne proizvodnje i modernizaciju dela prehrambene industrije, ali i zatvaranje velikog broja zadruga i poljoprivrednih kombinata, smanjenje stočnog fonda i odlazak stanovništva iz ruralnih područja.
Broj farmi je smanjen sa 38.798 na 26.711 u poslednjih 15 godina, pri čemu trećina ima najviše pola hektara zemlje, dok samo 235 domaćinstava poseduje 50 hektara ili više, odnosno 0,8 odsto ukupnog broja farmi.
Čak ni snažan razvoj turizma nije postao očekivana pokretačka snaga domaće poljoprivrede – rastuća potražnja za hranom tokom letnje sezone u velikoj meri se pokriva uvozom. Prema analizi, godišnje se uvozi oko 20 do 25 odsto više hrane kako bi se zadovoljile potrebe turističke potražnje, što je bilo posebno vidljivo tokom pandemijske 2020. godine, kada je uvoz hrane opao za oko 18 odsto.
U PKCG smatraju da, uprkos postojećim izazovima, crnogorska poljoprivreda ima značajan razvojni potencijal, a najvažnije razvojne mogućnosti zahtevaju dugoročnu strategiju razvoja koja bi obuhvatala modernizaciju proizvodnje, jačanje prerađivačke industrije i jače povezivanje poljoprivrede sa turizmom i domaćim tržištem, odnosno organsku proizvodnju, agroturizam, geografski zaštićene proizvode i izvoz premium proizvoda (šunka, sir, vino, maslinovo ulje).
Zašto domaća poljoprivreda ne može da prati turizam?
Prema podacima PKCG, udeo poljoprivrede u BDP-u u 2024. godini iznosio je 3,5 odsto.
„U poslednjih 20 godina uvoz prehrambenih proizvoda kontinuirano raste, uz rast spoljnotrgovinskog deficita, što ukazuje na visoku zavisnost od uvoza, koju uzrokuje više faktora: nedovoljna domaća proizvodnja, nemogućnost proizvodnje nekih proizvoda, kako zbog nedostatka proizvodnih kapaciteta za proizvodnju (UHT mleko, proizvodi od voća i povrća, gazirana pića, određene vrste sireva, svinjetina itd.), tako i nemogućnost proizvodnje određenih proizvoda (kafa, banane, pirinač itd.). Procenjuje se da se za potrebe turističke tražnje uvozi oko 20 do 25 odsto više hrane, a to je potvrđeno tokom pandemije 2020. godine, kada je uvezeno oko 18 odsto manje hrane“, saopštila je Privredna komora.
Analiza je pokazala da je uvoz hrane imao izraženu tendenciju rasta u prethodnih 20 godina, izuzev godine pandemije koronavirusa.
Uvoz je višestruko veći od izvoza, a pokrivenost uvoza izvozom je na prosečnom nivou od oko deset procenata.
Međutim, ovi podaci ne uzimaju u obzir takozvani izvoz na pragu, odnosno vrednost potrošnje domaćih proizvoda kroz turizam, koja raste iz godine u godinu.Uloženo 400 miliona evra PKCG je istakla da uvoz hrane raste gotovo kontinuirano od 2006. godine, prvo zbog liberalizacije trgovine i nedovoljnih domaćih proizvodnih kapaciteta, a kasnije i zbog rasta turističke tražnje.
Nakon pada u pandemijskoj 2020. godini, uvoz ponovo raste, dostigavši 1,06 milijardi evra u periodu od 2022. do 2025. godine, čemu je, pored turizma, doprinelo povećanje uvoznih cena i prisustvo oko 95 hiljada stranih državljana koji žive i rade u Crnoj Gori.
Prema podacima iz analize, ukupna vrednost međunarodnih investicija u poljoprivredu do 2027. godine, zajedno sa nacionalnim sredstvima i učešćem investitora, procenjuje se na oko 400 miliona evra.
Od toga se 97 miliona odnosi na programe IPARD II i III, 45 miliona na projekte MIDAS II i III Svetske banke, oko 25 miliona na projekat IFAD, dok se podrška kroz kredite EIB i EBRD i bilateralnih donatora procenjuje na oko 40 miliona evra. Pored toga, biće obezbeđeno iz Poljoprivrednog budžeta.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
