Jedan od važnih rezultata skupa bilo je usvajanje završne deklaracije, iako su postojale procene da razlike među pojedinim učesnicima neće moći da budu prevaziđene. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je intenzivnim diplomatskim radom pronađena formulacija prihvatljiva i za Iran i za Ujedinjene Arapske Emirate.
„Mnogi pesimisti smatrali su da to neće biti moguće i da će morati da se izađe samo sa izjavom predsedavajućeg, ali sve je uspelo“, rekao je Peskov.
U deklaraciju su uključene i inicijative kojima Moskva pridaje poseban značaj. Reč je o zajedničkim obračunskim centrima, zajedničkoj investicionoj platformi i platformi za obračune u nacionalnim valutama.
„To su zajednički obračunski centri, zajednička investiciona platforma, zajednička platforma za obračune u nacionalnim valutama i drugo. Rad će biti nastavljen“, poručio je Peskov.
Kremlj rezultate samita posmatra i kroz širenje samog formata. Peskov je ukazao na broj država koje su učestvovale u BRIKS+ i na pitanja koja su otvorena tokom sastanaka, ocenjujući da organizacija nastavlja da dobija na zamahu.
„Vidite koliko je zemalja učestvovalo na BRIKS+. Vidite ozbiljnost i dubinu pitanja koja te zemlje pokreću u kontekstu dnevnog reda organizacije, kao i ozbiljne inicijative koje predlažu“, rekao je.
Boravak ruskog predsednika Vladimira Putina u Indiji bio je praćen i nizom bilateralnih razgovora na marginama samita. Ti susreti bili su usmereni na konkretna politička i praktična pitanja, uključujući međunarodne krize i bilateralnu saradnju.
Putin je sa indijskim premijerom Narendrom Modijem razgovarao o situaciji u Crnom moru i nedavnim kontaktima Moskve i Vašingtona. Modi je ponovio stav da su dijalog i diplomatija pravi put za rešavanje sukoba i poručio da je Indija spremna da pomogne u njihovom mirnom rešavanju.
Indijski premijer je Putinu poklonio „Tirukural“ na ruskom jeziku, drevnoindijski traktat nastao pre približno dve hiljade godina. Delo se bavi životom, saosećanjem i upravljanjem.
Ruski predsednik održao je bilateralne sastanke i sa predsednikom Južnoafričke Republike Sirilom Ramafosom i egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el Sisijem. Veliki broj takvih razgovora Moskva je izdvojila kao jedan od važnih praktičnih rezultata boravka ruske delegacije u Indiji.
Na poslovnom forumu BRIKS-a Putin je izneo širu ocenu promena u svetskoj ekonomiji i međunarodnim odnosima. On je optužio zapadne države da pokušavaju da povrate nekadašnje liderstvo metodama koje postaju sve neprihvatljivije, navodeći sankcije, zaplenu brodova, uništavanje industrijskih i logističkih objekata i cevovoda.
Tokom plenarne sednice Putin je ocenio da unipolarni sistem međunarodnih odnosa, koji je po njegovim rečima služio interesima uske grupe država, odlazi u prošlost. Ravnoteža snaga, kako je rekao, pomera se prema novim centrima rasta na Globalnom jugu i Istoku.
Istovremeno se založio za očuvanje Povelje UN kao ključnog izvora međunarodnog prava. Predložio je i proširenje Saveta bezbednosti UN uključivanjem zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Samit je privukao dodatnu pažnju dolaskom kineskog predsednika Si Đinpinga u Indiju, što je bila njegova prva poseta toj zemlji posle sedam godina. Njegovo prisustvo dobilo je dodatnu političku težinu zbog odnosa dve velike azijske države i njihovog položaja unutar BRIKS-a.
Posebno zapaženo bilo je zajedničko pojavljivanje Putina, Modija i Sija na marginama skupa. Taj trenutak ponovo je otvorio pitanje mogućeg jačanja formata Rusija–Indija–Kina, dok BRIKS istovremeno razvija finansijske mehanizme, širi BRIKS+ i pokušava da različite interese svojih članica pretvori u zajedničke odluke.
