Promena nije donela samo drugačiji način obrade zemlje, već i potpuno novi poslovni model – umesto da pšenicu prodaje kao običnu sirovinu, Astor je počeo da je melje na sopstvenoj farmi i direktno snabdeva pekare.
Astor vodi farmu Bruern Farms u engleskom regionu Kotsvolds, površine oko 490 hektara. Na imanje koje je njegov deda kupio 1936. godine vratio se 2017. godine, nakon što je prethodno radio kao dokumentarista i u reklamnoj industriji.
Kada se vratio, zatekao je farmu koja je u međuvremenu gotovo potpuno prešla na ratarstvo. Profit nije bio naročito veliki, dok su troškovi mehanizacije, goriva i hemijskih sredstava rasli.
Tada je počeo da razmišlja o tome kako da promeni proizvodnju.
Stare sorte pšenice vratile su se na njive
Prekretnica je došla 2020. godine, kada je Astor dobio ponudu da uzgaja stare sorte žitarica za proizvođača viskija Fielden.
Na oko 140 hektara počeo je da uzgaja sorte poput Red Lammas, Orange Devon i Kent Old Hoary, a kasnije je počeo da eksperimentiše i sa takozvanom populacionom pšenicom, koja podrazumeva istovremeni uzgoj većeg broja različitih sorti.
Ideja je bila da veća raznovrsnost biljaka doprinese otpornosti useva. Astor navodi da takva pšenica razvija duže korenje i bolje koristi minerale iz zemljišta, dok raznovrsnost u polju može doprineti otpornosti na bolesti i vremenske uslove, piše The Guardian.
Zagovornici starih sorti pšenice ističu i njihove prehrambene karakteristike. Navode da mogu imati više hranljivih materija, dok struktura proteina može doprineti lakšoj svarljivosti hleba. Kada se zrno melje tradicionalnim postupkom, u brašnu može ostati više hranljivih sastojaka.
Od njive do brašna – bez posrednika
Astor je vremenom shvatio da bi mogao da zaradi više ako ne prodaje samo zrno, već i gotov proizvod.
Na tu ideju dodatno ga je podstakla računica iz prodavnice. Dok je kilogram brašna u prodaji koštao mnogo više, on je svoju pšenicu prodavao po znatno nižoj ceni kao robu na tržištu.
Počeo je da razmišlja gde završava razlika u ceni.
Godine 2021. javila mu se pekarka iz Londona zainteresovana za njegovu pšenicu. Astor je tada još uvek slao zrno u obližnji mlin, ali je ubrzo shvatio da postoji prostor da sam preuzme veći deo procesa.
Kupio je sopstveni mlin i počeo direktno da kontaktira lokalne pekare.
U početku je jednoj pekari lično dostavljao oko 300 kilograma brašna nedeljno. Nije odmah ostvarivao zaradu, ali je ideja počela da se razvija.
Danas njegova farma snabdeva više od 40 pekara.
Pšenica je postala deo šire promene na farmi
Promena sorti nije bila jedina promena.
Na farmi je tokom prethodne decenije zasađeno između 30.000 i 40.000 stabala, dok su obnovljene livade i živice. Deo zemljišta koristi se za agrošumarstvo, gde se pšenica uzgaja zajedno sa voćkama.
Na farmi je zabeležen i veliki broj različitih vrsta ptica, uključujući i vrste koje su na britanskoj crvenoj listi ugroženih ptica.
Astor i farmeri iz njegovog okruženja zajedno obnavljaju oko 800 hektara poplavnih livada, dok je oko 3.000 hektara zemljišta duž reke Evenlod namenjeno merama za smanjenje rizika od poplava.
Njegova ideja je da poljoprivreda ne mora da bude u sukobu sa prirodom, već da proizvodnja hrane može da ide zajedno sa obnovom biodiverziteta.
Zašto mu se isplati da sam melje pšenicu
Astor danas mlin vodi kao zaseban posao. Za njegovu staru sortu pšenice dobija više nego što bi dobio da je proda na klasičnom robnom tržištu.
Cena koju ostvaruje iznosi oko 800 funti po toni, dok bi na tržištu robe za istu količinu dobio oko 600 funti.
Proizvodnju želi dodatno da poveća.
Prošle godine požnjeo je 48 tona stare pšenice, dok je ove godine stigao do 190 tona. Cilj mu je da do 2028. godine dostigne proizvodnju od 500 tona godišnje.
Istovremeno, deo brašna već stiže do velikih kupaca. Lanac pekara Gail's uveo je hleb od kiselog testa napravljen od pšenice sa njegove farme, a proizvod bi trebalo da se pojavi i u većim maloprodajnim lancima.
Na farmi nema pesticida već 15 godina
Astor pokušava da zdravlje zemljišta poboljša prirodnim metodama. Na farmi se već 15 godina ne koriste pesticidi, a korov i štetočine pokušava da kontroliše kombinovanjem različitih useva i sadnjom divljeg cveća koje privlači insekte korisne u borbi protiv biljnih vaši.
Ipak, ni ovaj način proizvodnje nije bez problema. Analize zemljišta pokazale su da u pojedinim delovima nedostaje minerala, dok teško glinovito zemljište otežava drenažu i usporava aktivnost mikroorganizama.
Zbog toga Astor eksperimentiše sa prirodnim metodama poboljšanja zemljišta, uključujući vulkanski pepeo i preparate na bazi mikroorganizama.
Želi da se vrati modelu sa farme svog dede
Astor kaže da ne želi da se bavi poljoprivredom na način na koji je to radio njegov otac – sa velikim oslanjanjem na ratarstvo, subvencije i hemijska sredstva.
Umesto toga, želi da obnovi model koji pamti iz vremena svog dede: farmu koja je bila povezana sa lokalnom zajednicom i na kojoj su se proizvodili različiti proizvodi.
Na imanju danas postoji prodavnica i kafić koji zapošljavaju 15 ljudi. Deo zemljišta koristi lokalni restoran za uzgoj povrća, dok jedan farmer drži ovce na imanju. Životinje su uključene u plodored i doprinose đubrenju zemljišta.
Astorov cilj nije samo da uzgaja staru pšenicu. Želi da pokaže da proizvodnja hrane, zaštita prirode i zarada mogu da funkcionišu zajedno.
Kako kaže, njegova tri glavna cilja su proizvodnja hranljive hrane, snabdevanje lokalne zajednice i povećanje biodiverziteta.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
