U prepunom Sava Centru svečano je otvorena prva velika konferencija „Kapital u pokretu“, koja je na jednom mestu okupila vodeće domaće i regionalne investitore, bankare, regulatore i finansijske vizionare. Sa jasnim ciljem, da se pasivni kapital probudi i usmeri u investicione tokove, konferencija je već u prvim minutima nametnula teme koje će definisati biznis strategije u godinama pred nama.
Konferencija je otvorena najvažnijim pitanjem savremenog poslovanja: „The Longevity of Capital“ , kako sačuvati vrednost kapitala kroz generacije? U eri globalne neizvesnosti i inflatornih pritisaka, tradicionalni načini čuvanja novca postaju prošlost.Vodeći stručnjaci na bini analizirali su kako profesionalno upravljanje imovinom i investicioni fondovi mogu postati ključni štit za realnu vrednost bogatstva.
Odgovore na ta ali i drtuga pitanja dali su lideri finansijskog sektora: Lazo Ostojić, direktor Beogradske berze, Marko Janković predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Una Sikimić, predsednica Izvršnog odbora ALTA banke, Stanislava Petković generalna direktorka kompanije Vista Rica i prof. dr Velimir Lukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ključna poruka koju su poslali je jasna :tranzicija sa pasivne štednje na aktivno investiranje više nije stvar izbora, već opstanka kapitala.
Kapital koji se prenosi generacijama
Učesnici su na početku panela pokušali da u jednoj rečenici definišu dugovečnost kapitala.
Lazo Ostojić rekao je da je reč o kapitalu koji godinama radi za onoga ko ga je investirao.
„Ne dugoročnost, nego baš dugovečnost. Da kapital radi za vas godinama unapred, u smislu pasivnih primanja i da možete da računate na ta uložena sredstva u budućnosti“, rekao je Ostojić.
Za Marka Jankovića dugovečan kapital je „kapital koji se prenosi sa generacije na generaciju“, dok je Stanislava Petković ocenila da je to kapital „koji se prenosi na generacije i koji se konstantno uvećava i dopunjuje“.
Una Sikimić ukazala je na potrebu da investitori ne donose odluke samo na osnovu kratkoročnih promena na tržištu.
„Dugovečnost kapitala podrazumeva razumevanje da je volatilnost kratkoročna kategorija, a da dugoročni horizont zahteva znanje i kontinuitet promišljanja“, rekla je Sikimić.
Profesor Velimir Lukić dugovečan kapital opisao je kao novac koji investitoru neće biti potreban narednih nekoliko decenija.
„To je kapital koji nećete videti narednih 20 ili 30 godina, a koji će biti investiran tako da sačuva i uvećava svoju vrednost“, rekao je Lukić.
Investicione prilike ne prate rast broja institucija
Govoreći o trenutnom stanju na domaćem tržištu kapitala, Lukić je ocenio da Srbija ima sve veći broj finansijskih institucija i učesnika na tržištu, ali da broj investicionih prilika još ne prati taj ritam.
„Mi imamo proliferaciju finansijskih institucija u našoj zemlji i one se najčešće razvijaju pod okriljem konvencionalnog finansijskog sistema. Dobijamo, posebno na tržištu kapitala, nove učesnike, ali tempo investicionih prilika ne prati taj ritam“, rekao je Lukić.
Prema njegovim rečima, taj tempo počinje da se ubrzava, između ostalog i zahvaljujući dobijanju investicionog rejtinga, koji je Srbiju učinio vidljivijom domaćim, regionalnim i međunarodnim investitorima.
Ipak, kapital koji postoji u Srbiji još nije dovoljno usmeren na višedecenijska ulaganja.
„Još nemamo konstrukciju koja će nam pomoći da se odreknemo novca na decenije, a da ne razmišljamo o tome da li će taj novac biti na pravom mestu i da li će biti u sistemu koji funkcioniše“, kazao je Lukić.
Investicioni rejting je, prema njegovoj oceni, već doneo konkretne promene.
„Posle investicionog rejtinga dobili smo prve korporativne zelene obveznice, finansijske institucije su izašle na tržište kapitala i uspeli smo da privučemo interesovanje drugih kompanija u zemlji“, naveo je Lukić.
On očekuje da se kapital u narednom periodu neće usmeravati samo prema određenim kompanijama, već prema kvalitetnim projektima.
„Kada kapital bude razmišljao gde da se investira, pitanje više neće biti samo da li će to biti neka kompanija, već da li će to biti dobar projekat. Kompanije koje imaju dobre projekte, posebno industrijske kompanije, kao i one koje razvijaju ekološke projekte i primenjuju ESG koncept, imaju najviše perspektive da uspeju na našem tržištu“, rekao je Lukić.
Kompanije moraju da žele da budu na berzi
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić ocenio je da je Srbija propustila priliku koju je imala početkom dvehiljaditih godina, kada je na berzi bio veliki broj kompanija.
„Mali akcionari tada su bili prilično needukovani i nisu znali kako da upravljaju svojom imovinom. I dalje postoje ostaci kompanija koje su kroz privatizaciju praktično bile primorane da budu na berzi, pa je trgovanje dominantno usmereno na konsolidaciju njihovog vlasništva“, rekao je Ostojić.
Promena, kako je naveo, počinje od odnosa vlasnika i uprava kompanija prema berzi.
„Nedostaje svest kompanija da na berzi ne treba da moraš da budeš, nego da želiš da budeš. Potrebno je da razumeju čemu berza služi, zašto je to mesto na kojem treba da se kotiraju i ponude svoje razvojne prilike drugim ulagačima“, rekao je Ostojić.
Prvi korak za kompanije može da bude izdavanje korporativnih obveznica, jer im omogućava da prikupe kapital bez odricanja od vlasništva.
„Doneli smo odluku da prvi korak bude da kompanije kroz zaduživanje i prikupljanje kapitala uđu na berzu, a da se ne odriču svog vlasništva. Na taj način mogu da shvate šta berza znači za njih, uključujući transparentnost i korporativno upravljanje“, objasnio je Ostojić.
Prema njegovim rečima, kompanije koje su izdale korporativne obveznice već razmišljaju i o narednom koraku.
„Razgovarao sam sa kompanijama koje su se u međuvremenu listirale sa svojim korporativnim obveznicama. One već razmišljaju o tome da uključe i svoje akcije i ponude vlasnički udeo na berzi“, rekao je Ostojić.
Jedna od prepreka za izlazak kompanija na berzu bila je nedovoljna informisanost, ali i odsustvo velikog primera koji bi drugi mogli da slede.
„Veliki broj kompanija čeka da neko prvi krene tim putem. U razgovoru sa njima vidim da zainteresovanost postoji“, kazao je Ostojić.
Dodatni podsticaj mogao bi da dođe iz činjenice da bankarski krediti više nisu dovoljni za finansiranje svih razvojnih ambicija domaćih kompanija.
„Makroekonomska situacija i razvoj mnogih kompanija doveli su ih do toga da dalji rast više ne mogu da oslone samo na banke. Dotakle su zid iznad kojeg ne mogu da pređu jer banke imaju svoja ograničenja. Budući razvoj moraće da finansiraju i na alternativne načine, a to će ih sigurno usmeriti prema tržištu kapitala“, rekao je Ostojić.
Propisi Srbije praktično usklađeni sa pravilima Evropske unije
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković rekao je da je za dugovečnost kapitala presudno poverenje investitora u tržište i institucije koje ga kontrolišu.
„Kada investiraju novac na dugi vremenski period, investitori ne treba stalno da razmišljaju o tome da li će taj novac sačuvati vrednost i da li će njime biti upravljano profesionalno“, rekao je Janković.
Veliki deo posla u prethodnom periodu bio je usmeren na stvaranje onoga što je Janković nazvao „infrastrukturom poverenja“.
„To je regulatorni okvir koji posrednicima na tržištu, investitorima i kompanijama koje aktivno traže investitore omogućava da budu sigurni da će u dugom roku imati adekvatnu zaštitu svojih prava“, objasnio je Janković.
Prema njegovim rečima, regulatorni okvir Srbije sada je praktično u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama.
„Poslednja runda usaglašavanja, u koju smo ušli ove godine, iz naše perspektive je završena. Evropska komisija trenutno razmatra predloge i nakon njenog zelenog svetla ta zakonska rešenja će biti usvojena“, rekao je Janković.
To bi trebalo da ukloni regulatorne razlike sa kojima se investitori i kompanije suočavaju prilikom izbora tržišta.
„Od tog trenutka praktično neće biti razlike ni za investitore ni za kompanije u odnosu na to da li posluju na srpskom tržištu ili na tržištu neke zemlje Evropske unije“, naveo je Janković.
On je dodao da Srbija sada ima dovoljno razvijene institucije tržišta kapitala i kapacitete za nadzor tržišnih aktivnosti.
„To je bio neophodan prvi korak za sve što će uslediti, jer bez te infrastrukture ništa što bi se kasnije dogodilo ne bi imalo dugovečnost“, rekao je Janković.
Regulatorni okvir, kako je naveo, jednak je za domaće i strane investitore. Njegov razvoj i dobijanje investicionog rejtinga međusobno su povezani.
„Bez adekvatne regulatorne infrastrukture nema ni investicionog kreditnog rejtinga. Drago mi je što su rejting agencije prepoznale ono što je urađeno u prethodnom periodu i siguran sam da će se naš kreditni rejting dalje poboljšavati“, rekao je Janković.
Građani traže više od štednje i nekretnina
Generalna direktorka Vista Rica Stanislava Petković rast investicionih fondova povezuje sa razvojem finansijske pismenosti i većim interesovanjem građana za ulaganje.
„Sve više građana pokušava i želi da razume kompleksnije investicione proizvode, uključujući proizvode listirane na domaćem i inostranim tržištima. Sve je više investitora koji ne investiraju samo u Srbiji, već i u inostranstvu, i žele da vide šta domaće tržište može da im ponudi“, rekla je Petković.
Ona je navela da raste interesovanje za različite vrste fondova, posebno za alternativne investicione fondove.
„Najbitnije je razgovarati o svim investicionim proizvodima, ukazivati na rizike koje nose i objasniti šta znači profesionalno upravljanje portfoliom i novcem investitora.
Potrebno je razumeti šta znači kada to za vas radi društvo za upravljanje, a šta kada investirate sami i koji su troškovi“, rekla je Petković.
Rast fondova, kako je ocenila, nije samo posledica boljeg razumevanja finansijskog tržišta, već i potrebe građana da svoj kapital usmere izvan tradicionalnih oblika čuvanja novca.
„Vidi se da postoji potreba građana da zaista investiraju svoj kapital, a ne samo da ga drže kroz štednju i kupovinu nekretnina, kao dva tradicionalna oblika štednje“, rekla je Petković.
Izbor fonda, međutim, mora da počne od potreba i mogućnosti pojedinačnog investitora.
„Investitor treba da odluči koji nivo rizika je za njega prihvatljiv, na koji period želi da investira, koliki prinos očekuje, da li će investirati jednokratno i da li mu je deo novca potreban za kratkoročnu likvidnost. U skladu sa tim treba da izabere fond koji mu odgovara“, objasnila je Petković.
Tek nakon definisanja tih ciljeva dolazi uloga društva za upravljanje.
„U skladu sa profilom fonda zavisi u šta će novac biti investiran. Nama je na prvom mestu interes investitora, pa vrlo kontrolisano i sa velikom dozom opreza prema riziku biramo investicione prilike koje bi trebalo da uvećaju kapital“, rekla je Petković.
Kapital postoji, ali je bankarski kredit još jednostavniji put
Predsednica Izvršnog odbora ALTA banke Una Sikimić ocenila je da razvoj finansijske pismenosti pokazuje zrelost finansijskog sistema, ali i da izbor investicionog portfolija mora da bude prilagođen domaćoj ekonomiji i svakom ulagaču pojedinačno.
Prema njenim rečima, Srbija ima regulatorne, institucionalne i tehnološke preduslove za razvoj tržišta kapitala, ali naredna faza mora mnogo snažnije da uključi kompanije koje bi mogle da postanu emitenti hartija od vrednosti.
„Potrebno je da čujemo snažan i jasan glas izdavalaca i kompanija koje su kandidati za emisije i nastup na tržištu kapitala“, rekla je Sikimić.
ALTA banka, kako je navela, želi da kroz svoje investiciono i kastodi odeljenje snažnije podrži tržište i investira u korporativne obveznice.
Ipak, kompanije još imaju razlog da se pre odluče za klasičan bankarski kredit.
„Bankarski krediti su dostupniji, a banke se nalaze u snažnoj tržišnoj utakmici. Efikasnost i brzina su naša prednost i zbog toga je kompanijama jednostavnije da dođu do tradicionalnih kreditnih izvora finansiranja“, rekla je Sikimić.
Izlazak na tržište kapitala zahteva viši nivo otvorenosti poslovanja. To se odnosi i na korporativne obveznice kao početni oblik tržišnog finansiranja, a posebno na inicijalnu javnu ponudu akcija.
„Izdavanje obveznica, a zatim i najozbiljniji oblici nastupa na tržištu kapitala, kakav je IPO, podrazumevaju transparentnost poslovnog modela. Nije reč samo o finansijskom izveštavanju i revizorskim izveštajima, već o nivou transparentnosti koji se primenjuje na berzama i otvorenim tržištima“, rekla je Sikimić.
Ona je upozorila da razvoj tržišta neće biti brz proces i da i taj posao mora da ima dugoročan horizont.
„Dug je put pred nama. Preduslove imamo. Kapital postoji u Srbiji, a strani kapital je, uz činjenicu da naša zemlja ima investicioni rejting, takođe dostupan. Ono na čemu moramo dublje da radimo jeste razumevanje potreba kompanija koje mogu da budu kandidati za izlazak na tržište“, rekla je Sikimić.
Prema njenoj oceni, Srbija ima velike i uspešne kompanije koje mogu da postanu aktivni učesnici tržišta kapitala.
„Mislim da se na njih moramo usmeriti, jer institucionalne investitore i infrastrukturne preduslove definitivno imamo“, zaključila je Sikimić.
Konferencija „Kapital u pokretu“ okupila je predstavnike domaćeg finansijskog i realnog sektora sa ciljem da razmotri izvodljiva rešenja za aktiviranje štednje građana i otvaranje novih izvora finansiranja kompanija.
Specijalni gost konferencije je Greg B. Dejvis, stručnjak za bihevioralno odlučivanje i autor knjige „Behavioral Investment Management“, čiji rad povezuje psihologiju, rizik i donošenje investicionih odluka.
Program je podeljen u četiri tematske celine posvećene očuvanju vrednosti kapitala kroz generacije, profesionalnom upravljanju imovinom u uslovima visoke inflacije, ulozi berze i investicionih fondova, privlačenju novih emitenata, kao i uticaju geopolitike, veštačke inteligencije i novih industrija na investicione odluke.
