Mali je rekao da se tokom skupštinske rasprave „svačega naslušao“ o Beogradu na vodi, zbog čega je odlučio da poslanicima pokaže kako je taj deo prestonice izgledao pre 13 ili 14 godina.
– Jedna slika govori više od 1.000 reči. Spremio sam nekoliko slika da vidite kako je ovaj deo Beograda izgledao pre samo 13-14 godina. Ovo je bio najružniji deo Beograda. Pogledajte ovo đubrište, pogledajte priobalje Save, ove straćare, pogledajte zgradu Geozavoda kako je nekada izgledala, a vidite danas kako izgleda – rekao je Mali.
Pomenuo je i nekadašnje „groblje brodova“ uz Savu, tvrdeći da se danas malo ko seća kako je taj prostor izgledao pre početka izgradnje Beograda na vodi.
„Nasledili smo pustoš“
Mali je potom napravio poređenje sa 2012. godinom, za čije je ekonomske prilike optužio tadašnju vlast i Dragana Đilasa.
Govorio je o izgubljenim radnim mestima, zatvorenim fabrikama, nezaposlenosti i problemima sa kojima se država tada suočavala, dok je za tvrdnje o Đilasovom poslovanju ponovio ranije optužbe vlasti. Opozicija takve optužbe odbacuje.
Prema Malijevim rečima, u takvim okolnostima počela je potraga za velikim stranim investitorima, među kojima je bio i Mohamed Alabar.
Mali tvrdi da je Alabar u početku imao dileme zbog ekonomskog stanja Srbije, ali da je potom odlučio da investira u projekat Beograd na vodi.
– Od najružnijeg dela grada Beograda, gde je bilo i smetlište i đubrište i narkomani i pacovi i sve najgore, napravili smo najlepši deo grada Beograda – poručio je Mali.
Pomenuo i JAT i Er Srbiju
Ministar je projekat Beograd na vodi povezao sa širim ekonomskim promenama koje su, prema njegovom viđenju, počele od 2013. godine.
Kao još jedan primer naveo je nekadašnji JAT i današnju Er Srbiju, tvrdeći da je država u to vreme morala da traži partnera kako bi spasila nacionalnu avio-kompaniju.
– Tada, 2013. godine, kreću velike promene, privlačenje jednog, drugog investitora, vidi se da se nešto menja, stiče se poverenje i polako, ali sigurno krećemo u nikad veći investicioni i razvojni ciklus – rekao je.
Kao rezultate takve politike naveo je rast plata, penzija i minimalne zarade, povećanje investicija i dobijanje investicionog kreditnog rejtinga.
Mali: Danas projekat vredi 4,4 milijarde evra
Poseban deo rasprave odnosio se na vrednost zemljišta na kojem je izgrađen Beograd na vodi.
Mali je osporio tvrdnje opozicije da je zemljište u trenutku pokretanja projekta vredelo 3,5 milijardi evra. Prema njegovim rečima, današnja vrednost ne može da se primeni na situaciju iz 2012. godine, kada su na tom prostoru postojali brojni objekti i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
– Kažu, vredi zemljište 3,5 milijardi evra. Čekaj, bre, vredi možda 3,5 milijardi evra sada, kada je razvijeno. Hajde da vas vratim u vašu 2012. godinu, kada ste imali 258 porodica koje su tamo živele, preko 500 objekata, neraščišćene pravno-imovinske odnose – rekao je Mali.
Prema podacima koje je izneo, procenjena vrednost Beograda na vodi trenutno iznosi 4,4 milijarde evra, dok država, zahvaljujući vlasničkom udelu od 33 odsto, ima oko 1,5 milijardi evra vrednosti u projektu.
„Nismo prodali zemljište“
Mali je odbacio i tvrdnje da je država prodala zemljište investitoru.
– Pa nismo prodali, ljudi, naučite se ekonomiji. Mi smo uneli to u kapital, a investitor je obezbedio novac – rekao je.
Prema njegovim navodima, na području Beograda na vodi do sada je izgrađeno oko 900.000 kvadratnih metara, dok ukupna ulaganja trenutno iznose oko 2,2 milijarde evra.
Time je odgovorio na tvrdnje da je investitor uložio svega 80 miliona evra.
– Hajde, ljudi, matematika. Kako neko može da izgradi 900.000 kvadrata sa 80 miliona evra ulaganja? Ne, ulaganje je mnogo veće – poručio je.
„10.000 radnih mesta i 1,1 milijarda evra poreza“
Mali je naveo i da je zahvaljujući Beogradu na vodi otvoreno oko 10.000 radnih mesta, dok je država, prema njegovim rečima, od investicije naplatila 1,1 milijardu evra poreza.
Osvrnuo se i na izjave pojedinih opozicionih poslanika o kupcima nekretnina u ovom naselju.
– Znate li koliko je stanova prodato na Beogradu na vodi? 11.000 stanova. Po ovima iz opozicije, 11.000 kriminalaca je kupilo te stanove – rekao je Mali, kritikujući generalizacije iznete tokom rasprave.
Pomenuo je i program stambenih kredita za mlade sa učešćem od jedan odsto, navodeći ga kao odgovor na kritike opozicije o problemu rešavanja stambenog pitanja mladih.
Od stare stanice do Prokopa i novog sajma
Ministar se osvrnuo i na kritike zbog izmeštanja železničke i autobuske stanice, kao i planova za Beogradski sajam.
Prema njegovim rečima, izmeštanje stare železničke stanice planirano je još sedamdesetih godina, dok je danas izgrađen Prokop. Zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice iz 1884. godine, kako je naveo, pretvara se u Muzej istorije Srbije.
Najavio je da bi nova autobuska stanica na Novom Beogradu trebalo da bude završena na proleće naredne godine, dok će novi sajamski prostor biti povezan sa kompleksom Ekspo.
„To je razlika između dve politike“
Mali je na kraju poručio da Beograd na vodi vidi kao simbol razlike između ekonomske politike sadašnje vlasti i opozicije.
Najavio je i otvaranje fabrike robota u Šapcu, tvrdeći da vlast nastavlja politiku novih investicija i zapošljavanja.
– Srbija raste, Srbija ide napred, a vi, ljudi, što biste rušili, ukidali investicije, vraćali investitore – neka. To je vaša politika – zaključio je Mali.
Brojke i ocene o efektima Beograda na vodi u ovom tekstu predstavljaju podatke i tvrdnje koje je Mali izneo tokom skupštinske rasprave, dok opozicija osporava način na koji vlast predstavlja ekonomsku i vlasničku stranu projekta.
