Nemački penzioni sistem uskoro bi mogao da doživi krupne promene čiji je cilj da ga postave na stabilnije finansijske temelje. Predlog da se ukine mogućnost prevremenog penzionisanja bez umanjenja primanja izazvao je žestoku raspravu u javnosti, prenosi nemačka novinska agencija dpa.
Iako se u praksi radi o granici od 64,5 godina, opcija je i dalje poznata pod starim nazivom „penzionisanje sa 63 godine“ i predstavlja veliku političku temu. Sporno je da li preporuke penzijske komisije, koje predlažu ukidanje ove mogućnosti nakon 45 godina radnog staža, treba usvojiti kao celovit paket mera. Nemačka ministarka rada Berbel Bas ocenila je ovaj predlog izuzetno pozitivno, nazvavši ga sveobuhvatnim.
Bas traži jasan stav CDU-a
Bas, koja pripada Socijaldemokratskoj partiji, pozvala je koalicionog partnera – konzervativni savez CDU/CSU – da se jasno izjasni po pitanju ukidanja ove povlastice. Istakla je da se ne bi protivila ponovnom razmatranju čitavog paketa reformi ukoliko bi to bio stav CDU/CSU, dodajući da za sada ne očekuje takav razvoj situacije.
Premijeri istočnonemačkih pokrajina iz redova CDU-a sada treba da se usaglase sa svojom poslaničkom grupom po pitanju opstanka prevremene penzije bez umanjenja primanja. Bas je napomenula da Socijaldemokratska partija sigurno neće biti protiv zadržavanja te mogućnosti, podsećajući da je upravo njena stranka svojevremeno uvela ovu meru, sa idejom da ljudi koji su veoma dugo uplaćivali doprinose i rano počeli da rade takođe imaju pravo na raniji odlazak u penziju. Generalni sekretar SPD-a Tim Klisendorf ranije je uputio isti zahtev CDU-u.
Podeljena mišljenja unutar CDU/CSU
Trojica istočnonemačkih premijera iz CDU-a – Mihael Krečmer, Sven Šulce i Mario Fojgt – otvoreno su se usprotivili predlogu komisije. U pismu upućenom saveznoj vladi zalagali su se za očuvanje mogućnosti prevremenog penzionisanja sa 63 godine bez umanjenja, poručujući da neće odustati od ovog principa jer smatraju da je svako ko je uplaćivao doprinose 45 godina to i zaslužio.
Sa druge strane, šef poslaničke grupe CDU/CSU Torsten Fraj i nova generalna sekretarka Franciska Hoperman poručili su da stranka ostaje pri stavu da ovu povlasticu treba ukinuti u okviru šireg paketa reformi. Hoperman je za dpa objasnila da je čitava reforma zamišljena kao uravnotežena celina i da bi izdvajanje pojedinačnih tačaka ugrozilo održivost postignutog kompromisa.
Bas je takođe naglasila da rezultat koji je predstavila penzijska komisija ne predstavlja idealno rešenje za njenu stranku, ali da se nalazi komisije ne mogu posmatrati kao meni sa kog se biraju samo pojedine mere, već kao celina čiji se delovi međusobno nadopunjuju.
Kancelar Fridrih Merc i ministarka Bas najavili su još u junu, prilikom predstavljanja rezultata rada penzijske komisije koju je imenovala vlada, nameru da u potpunosti primene sve njene preporuke. Nacrt zakona za sprovođenje ovih mera još uvek nije spreman, a Merc je izrazio želju da predlozi budu realizovani do kraja godine.
„Ne rušite celu kuću“
Političar CDU-a Paskal Redig, koji je bio član Penzijske komisije, poručio je putem platforme X da je komisija predložila sveobuhvatan koncept i izrazio nadu da će se on i sprovesti, umesto da bude blokiran iz straha od predstojećih izbora. Upozorio je da svako ko sada pokušava da izdvoji samo pojedine delove paketa zapravo ruši čitavu konstrukciju reforme.
Redig, koji ima 31 godinu, predsednik je Mlade grupe u okviru poslaničke grupe CDU/CSU. Izbori za pokrajinske parlamente u Saksiji-Anhaltu, Meklenburgu-Zapadnoj Pomorani i Berlinu zakazani su za septembar, što dodatno zaoštrava političku raspravu oko reforme.
Šta predlaže Penzijska komisija
Prema izveštaju stručne komisije, prevremeno penzionisanje bez umanjenja primanja najviše bi koristilo osobama sa višim primanjima, boljim zdravljem i muškarcima, dok bi oni sa nižim primanjima, nestabilnijim radnim iskustvom i žene ostali zakinuti. Komisija upozorava da izostanak umanjenja zapravo dovodi do viših penzija na štetu čitave osigurane zajednice.
Ukidanje ove mogućnosti bi, prema navodima Komisije za penzijsku sigurnost, moglo trajno da rastereti zakonski penzijski sistem. Procenjuje se da bi, ukoliko bi svi osiguranici odložili odlazak u penziju za godinu dana, sistem uštedeo oko 6,5 milijardi evra po jednoj generaciji novih penzionera. Uz to, očekuju se i dodatni prihodi od doprinosa, s obzirom na to da bi barem deo pogođenih osoba ostao duže na tržištu rada.
Predlog „zaštitne penzije“
Redig je na platformi X ocenio da prevremeno penzionisanje bez umanjenja nije društveno dobro usmereno i da je pritom veoma skupo, te da bi ga trebalo zameniti preciznije ciljanom merom. Prema njegovim rečima, takozvana zaštitna penzija bi bila namenjena osobama koje se približavaju starosnoj granici, a koje iz zdravstvenih razloga više nisu u stanju da obavljaju posao kojim su se dugo bavile.
Takve osobe bi, nakon medicinske provere, mogle da odu u prevremenu penziju bez umanjenja primanja. Na taj način bi se opšta povlastica pretvorila u ciljanu socijalnu meru, namenjenu isključivo onima kojima je prevremeno penzionisanje zaista neophodno, prenosi Fenix magazin.
