Štaviše, čini se da bi ove promene mogle biti trajne. Laboratorijski uzgojeni dijamanti – koji su praktično ne razlikuju od prirodnih, a prodaju se po znatno nižoj ceni – snažno su uzdrmali tržište prirodnih dijamanata tokom pandemije, kada je njihova popularnost doživela nezapamćen rast. Prodaja prirodnih dijamanata naglo je pala, ali su mnogi analitičari taj pad smatrali privremenim, verujući da su veštački dijamanti prolazni trend i da će tržište uskoro početi da se oporavlja.
Međutim, ono što se zaista dogodilo jeste pad tržišta kakav zlatari tvrde da nikada ranije nisu videli. Pomama za laboratorijski uzgojenim dijamantima, čini se, podelila je tržište prirodnih dijamanata na dva dela: jedan čine jeftiniji dijamanti sa manama, dok drugi obuhvata mali broj velikih ili jedinstvenih dragulja koji i dalje mogu da ostvare visoku cenu, piše Biznis insajder.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će se situacija razvijati, ali najnovije promene mogle bi da označe početak potpuno nove ere za tržište dijamanata, rekli su analitičari za Business Insider, navodeći brojne razloge zbog kojih potražnja za prirodnim dijamantima možda neće značajnije porasti u budućnosti.
Industrija je već dobila uvid u to kako bi nova realnost mogla da izgleda. Diamond Standard Index, koji prati cenu investicionih dijamanata, ovog proleća pao je na najniži nivo u istoriji, pri čemu su cene čak 68 odsto niže nego na vrhuncu iz 2011. godine. Istovremeno, sklonost potrošača ka laboratorijski uzgojenim dijamantima nastavila je da raste. Globalna potražnja za nakitom od prirodnih dijamanata bila je nepromenjena tokom 2025. godine, nakon tri uzastopne godine pada, pokazuju podaci rudarske kompanije De Beers.
Nasuprot tome, prodaja laboratorijski uzgojenih dijamanata težine između 1,05 i 1,09 karata porasla je za tri odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima analitičke kompanije Tenoris.
Dan Mano, izvršni direktor analitičke kuće Rapaport, kaže da su pojedine kategorije prirodnih dijamanata pokazale veću otpornost od drugih tokom krize. Najbolje rezultate beleže veliki prirodni dijamanti, jer uspevaju da odole konkurentskom pritisku laboratorijski uzgojenih kamenova.
Prirodni dijamanti težine između 2,5 i 2,74 karata bili su najbrže rastuća kategorija prošle godine, sa rastom prodaje od 19 odsto, pokazuju podaci kompanije Tenoris. Velikim dijamantima se uglavnom smatraju oni od dva ili više karata. Istovremeno, prodaja dijamanata težine do 1,99 karata uglavnom je beležila pad.
„Tržište dijamanata postaje sve više podeljeno“, rekao je Mano. „Ukupna slika i dalje ostaje izazovna i značajno se razlikuje od jedne kategorije do druge.“
Edan Golan, analitičar tržišta dijamanata i jedan od rukovodilaca kompanije Tenoris, takođe smatra da se tržište prirodnih dijamanata sve jasnije deli.
Pored velikih dijamanata, pojedine manje kategorije, kao i dijamanti slabije boje, uspevaju da se izdvoje iz opšteg negativnog trenda, kaže Golan. Kao primer navodi rast popularnosti braon dijamanata, koji se sve češće predstavljaju kao nesavršeni, ali prepoznatljivi i jedinstveni dragulji.
Prodaja braon dijamanata od pola karata porasla je za oko 200 odsto u maju u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima kompanije Tenoris.
„Ne nazivaju ih braon dijamantima. Koriste čitav niz simpatičnih marketinških naziva“, kaže Golan, navodeći izraze poput „šampanjac“, „konjak“ ili „čokoladni“ dijamanti kao način da se potrošačima privlačnije predstave dijamanti sa odstupanjem u boji.
Izduženi oblici dijamanata, poput ovalnih ili markiz brušenih kamenova, predstavljaju još jednu retku kategoriju prirodnih dijamanata koja pokazuje otpornost, rekao je analitičar Pol Zimnjski za Biznis insajder. On procenjuje da su dijamanti ovih oblika poskupeli oko 25 odsto tokom poslednjih nekoliko godina.
„Reč je o dijamantima koji se uglavnom prodaju za više od 10.000 dolara, tako da se zaista može govoriti o oporavku u obliku slova K“, rekao je Zimnjski.
Industrija pogođena sa svih strana
Razorni uticaj laboratorijski uzgojenih dijamanata u velikoj meri proizlazi iz činjenice da su oni preuzeli najvažniji segment tržišta – kupce iz srednje klase koji kupuju vereničko i burmansko prstenje, smatra Golan.
Laboratorijski uzgojeni dijamanti danas su na vrhuncu popularnosti među mladencima. Mnoge privlači činjenica da se smatraju etičnijim izborom, ali i mogućnost da značajno smanje troškove venčanja.
Prema istraživanju platforme za planiranje venčanja The Knot, laboratorijski uzgojeni dijamanti činili su čak 61 odsto svih kupovina vereničkog prstenja prošle godine, što predstavlja rast od 239 odsto u odnosu na 2020. godinu.
Istovremeno, 85 odsto ispitanika izjavilo je da je ekonomska situacija uticala na njihove odluke prilikom organizacije venčanja.
„To najviše pogađa upravo najvažniji segment tržišta dijamanata“, kaže Golan.
To, prema njegovim rečima, objašnjava i zašto su veliki prirodni dijamanti ostali najotpornija kategorija – kupci koji mogu bez problema da ih priušte nastavili su da ih kupuju.
Procvat laboratorijski uzgojenih dijamanata poklopio se i sa nizom drugih nepovoljnih okolnosti koje dodatno opterećuju tržište prirodnih dijamanata. Kina, jedno od najvećih svetskih tržišta dijamanata, prošle godine zabeležila je pad tržišta luksuzne robe za ličnu upotrebu od čak pet odsto, prema procenama konsultantske kuće Bain & Company.
Istovremeno, stope sklapanja brakova opadaju širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine svega 47 odsto domaćinstava činili su bračni parovi, dok je pre pola veka taj udeo iznosio 66 odsto, pokazuju podaci američkog Popisnog biroa.
Laboratorijski uzgojeni dijamanti značajno su, kako kaže Zimnjski, umanjili percepciju vrednosti prirodnih dijamanata.
„Industrija je pogođena sa svih strana“, rekao je on.
Zimnjski ipak smatra da postoji mogućnost oporavka tržišta prirodnih dijamanata, iako nije siguran kada bi do njega moglo da dođe. Kako navodi, laboratorijski uzgojeni dijamanti postali su toliko rasprostranjeni da danas mnogi automatski pretpostavljaju da je svaki veliki i kvalitetan dijamant zapravo veštačkog porekla.
„Ljudi ponovo počinju da žele pravu stvar“, rekao je.
Drugi analitičari, međutim, nisu toliko optimistični kada je reč o mogućem oporavku.
Džošua Fridman, viši analitičar kompanije Rapaport, smatra da dosadašnji pad tržišta prirodnih dijamanata više liči na trajnu strukturnu promenu nego na privremeni ciklični pad.
„Mislim da su ljudi shvatili da ovo nije samo prolazna tržišna kriza. Reč je o mnogo dubljem i temeljnijem problemu sa kojim se suočava industrija dijamanata“, zaključio je Fridman.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
