Rast uloge evra na globlanom tržištu nastavak je postepenog uzlaznog trenda koji traje od 2014. godine, a posebno je bio izražen u segmentu međunarodnog zaduživanja.
Izdavanje dužničkih hartija u evrima poraslo je za oko 30 odsto u odnosu na 2024. godinu i dostiglo najviši nivo od uvođenja zajedničke valute.
Evro je takođe po prvi put postao vodeća svetska valuta na tržištu zelenih i održivih međunarodnih obveznica, dok su prilivi stranih portfolio investicija u Evrozonu bili blizu istorijskih maksimuma.
Evropska centralna banka ipak konstatuje da se istovremeno pojavljuju znaci fragmentacije globalnog monetarnog sistema.
Centralne banke povećavaju rezerve u zlatu, dok pojedine zemlje razvijaju alternativne sisteme prekograničnih plaćanja, što se povezuje sa rastućim geopolitičkim podelama, navodi se na veb stranici ECB.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da postoji prostor za jačanje globalne uloge evra, ali uz uslov jačanja ekonomskih, institucionalnih i geopolitičkih temelja Evropske unije.
U tom kontekstu, banka naglašava potrebu za dubljim i likvidnijim tržištima kapitala, kao i napretkom u stvaranju Unije štednje i investicija.
EU bi trebalo da razvije stalni zajednički dug kako bi evro imao jaču globalnu finansijsku osnovu i veliko, sigurno i likvidno tržište državnih obveznica, poručuje ECB.
