Porez na dohodak u Evropi drastično se razlikuje od države do države, pa radnici sa potpuno istom platom u različitim zemljama mogu na kraju meseca dobiti znatno drugačiji iznos na računu.
Upravo zbog toga poreski sistemi sve češće postaju jedna od glavnih tema ekonomskih analiza, posebno u trenutku kada troškovi života širom Evrope nastavljaju da rastu, piše Euronews.
Danska uzima najviše, Poljska najmanje
Prema izveštaju „Taxing Wages 2026“, najveći porez na dohodak među evropskim državama za samce bez dece plaća se u Danskoj, gde stopa dostiže čak 35,3 odsto.
Na drugom kraju nalazi se Poljska sa svega 6,6 odsto.
Prosek za 22 države Evropske unije obuhvaćene analizom iznosi 17,2 odsto, dok je prosek OECD-a nešto niži.
Uz Dansku, među državama sa najvećim opterećenjem plata nalaze se Belgija, Finska i Irska.
Sa druge strane, Češka i Slovačka spadaju među zemlje sa nižim poreskim stopama.
Deca u nekim državama praktično brišu porez
Analiza pokazuje i ogromne razlike u načinu na koji države tretiraju porodice sa decom.
U skoro svim evropskim zemljama roditelji plaćaju manje poreze nego samci bez dece, ali su razlike u pojedinim slučajevima ogromne.
U Slovačkoj poreska stopa za porodicu sa jednim zaposlenim roditeljem i dvoje dece čak pada ispod nule, što znači da država kroz poreske olakšice praktično vraća deo novca porodici.
Velike olakšice za roditelje postoje i u Nemačkoj, Luksemburgu i Belgiji.
U nekim državama nema razlike između roditelja i samaca
S druge strane, u Estoniji, Švedskoj i Holandiji gotovo da nema značajne razlike između oporezivanja samaca i porodica sa decom.
Ekonomisti objašnjavaju da to pokazuje potpuno drugačiji model socijalne politike i raspodele državnih troškova.
Kod porodica u kojima rade oba roditelja poresko opterećenje uglavnom je niže nego kod samaca bez dece, ali više nego kod porodica sa jednim zaposlenim roditeljem.
Plata nije isto što i stvarni trošak rada
Stručnjaci upozoravaju da sam porez na dohodak ne pokazuje kompletnu sliku.
Veliki deo troškova rada u mnogim državama otpada na doprinose za socijalno osiguranje koje plaćaju i zaposleni i poslodavci.
Tako Danska ima veoma visok porez na dohodak, ali relativno niske doprinose, dok Francuska ima nešto niže poreze uz znatno veće socijalne doprinose.
Ko najviše opterećuje radnike?
Analitičari ističu da svaka država bira drugačiji model finansiranja budžeta.
Neke zemlje veći teret prebacuju na PDV i poreze na kapital, dok druge više opterećuju zarade zaposlenih.
Zbog toga samo poređenje poreza na dohodak ne pokazuje kompletnu sliku kvaliteta života i realnog standarda građana.
