Ipak, takvo tumačenje potpuno izvrće uzročno-posledičnu vezu. Tri runde razgovora između SAD, Ukrajine i Rusije, održane u UAE i Švajcarskoj između januara i februara 2026, već su propale pre nego što je Operacija Epik Fjuri („Epski gnev“, rat u Iranu) uopšte počela, što znači da je mirovni proces za Ukrajinu bio mrtvo slovo na papiru danima pre nego što je pala prva bomba na Iran.
Prihvatimo optimističnu interpretaciju na kojoj se Vašington ove nedelje zadržao: „Epski gnev“ je završen, primirje sa Iranom se održava, makar nominalno, i američka diplomatska pažnja konačno može da se vrati Ukrajini.
Ali takvo tumačenje izvrće uzročnost. Tri runde pregovora između SAD, Ukrajine i Rusije, održane u UAE i Švajcarskoj između januara i februara 2026, propale su bez ikakvih rezultata. Taj neuspeh prethodio je Operaciji „Epski Gnev“ za nekoliko dana. Kada je bombardovanje Irana počelo 28. februara, mirovni proces za Ukrajinu nije bio prekinut, on je već bio mrtav, piše 19fortyfive.
Proces nije ni valjao
Rat u Iranu nije skrenuo američku pažnju sa funkcionalnog diplomatskog procesa. On je zatrpao već pokvaren proces, i to pod uslovima koji su jednoj strani u sukobu mnogo više odgovarali nego drugima.
Trampov telefonski razgovor sa Putinom prošle nedelje zaslužuje više pažnje nego što je dobio. Putin je ponudio rusku pomoć u upravljanju iranskim zalihama obogaćenog uranijuma. Ta ponuda stigla je u tačno onom trenutku kada je Trampu bilo potrebno rešenje koje bi mu sačuvalo obraz u vezi sa najtežim tehničkim pitanjem u pregovorima sa Iranom, i Kremlj ga je obezbedio, pozicionirajući Rusiju ne kao sankcionisanog protivnika koji traži ustupke, već kao nezamenljivog partnera Vašingtona u rešavanju najhitnije spoljnopolitičke krize Amerike.
Primirje koje ne košta ništa
U istom razgovoru Tramp je izneo ideju o „malom primirju“ za Ukrajinu. Putin je odgovorio u roku od nekoliko dana najavljujući primirje povodom Dana pobede — pauzu tempiranu uz sovjetsku godišnjicu, koja Moskvu nije koštala ništa. Strateška saradnja Rusije sa Iranom poklopila se sa predlogom primirja u Ukrajini koji nije imao cenu za Kremlj. Dana 5. maja, istog dana kada je Rubio proglasio „Epski gnev“ završenim, Lavrov je zatražio razgovor sa državnim sekretarom koji je obuhvatao i Iran i Ukrajinu u istom dahu — Moskva je tu vezu uspostavila otvoreno i bez ustezanja.
Sam redosled događaja ne dokazuje koordinaciju, niti mora — ono što pokazuje jeste da je Moskva ponudila rešenje za najhitniji problem Vašingtona upravo u trenutku kada je ono bilo potrebno, i da zauzvrat nije dobila nikakav vidljiv ustupak u vezi sa Ukrajinom. Ukrajina je bila neizgovorena valuta te razmene, i tretirati je drugačije predstavlja stratešku grešku.
Većina analiza zastoj u Ukrajini predstavlja kao neuspeh pregovora — dve strane sa nespojivim stavovima koje nijedan posrednik još nije uspeo da približi. Takav okvir potcenjuje ono što se zaista dešava.
Ruski zahtevi nisu se pomerili ni za jotu tokom ovog perioda. Moskva i dalje insistira na priznanju sva četiri tražena regiona, uključujući značajne teritorije koje njene snage nikada nisu zauzele — trajnom isključenju Ukrajine iz NATO-a i ograničenju vojne moći Ukrajine na nivo koji bi svaku bezbednosnu garanciju učinio praktično besmislenom. Ukrajina je krajem 2025. podnela kontra-predlog od 20 tačaka; rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da taj dokument nikada nije primilo.
Zamrznuti konflikt nije rezultat neuspešne medijacije — to je željeno krajnje stanje Moskve, a njegova logika nije komplikovana. Neodređeni status kvo zatvara put Ukrajine ka NATO-u, koči obnovu i sprečava normalizaciju njenog vojnog položaja, dok Rusija obnavlja svoju industrijsku bazu iza linije primirja koja na mapi izgleda kao granica.
Evropa je iskreno pokušala da popuni prazninu — „koalicija voljnih“ je stvarna, a okvir bezbednosnih garancija formiran je oko Trampovog obećanja da će pružiti vojnu podršku kao krajnju zaštitu. Međutim, Rusija je odbacila svako prisustvo NATO zemalja na ukrajinskom tlu, a bezbednosne garancije bez verodostojne američke primene upravo su ona strukturna nejasnoća koju zamrznuti konflikt koristi.
Zelenski računa na dolazak leta
Ponovno naoružavanje je višegodišnji projekat, a diplomatski prozor za Ukrajinu nije. Zelenski je ove nedelje u Jerevanu rekao evropskim liderima da će leto primorati Putina na odluku — da proširi rat ili krene ka diplomatiji. To je verovatno tačna procena. Ali obratite pažnju šta to otkriva: Ukrajina čeka rusku odluku umesto da je nameće. Ta asimetrija pokazuje gde se zaista nalazi poluga moći — i nema nikakve veze sa Ormuskim moreuzom.
Scenariji u kojima se stvari razvijaju drugačije nisu nemogući. Tramp bi mogao da dođe na pregovore o Ukrajini sa zamahom stečenim u Iranu i izvrši pritisak za stvarne ustupke, umesto da prihvati Putinov okvir.
Ekonomski pritisak na Rusiju mogao bi da poraste bez pune mobilizacije koju Putin do sada izbegava. Slabljenje iranske mreže saveznika moglo bi vremenom da umanji jedan deo šire ruske strukture uticaja, na način koji bi se odrazio i na ukrajinski konflikt.
Rusija, novi partner SAD-a
Ali ništa od toga nije vidljivo u dosadašnjim činjenicama. Ono što jeste vidljivo jeste primirje ponuđeno kao gest, ponuda o uranijumu kao transakcija i mirovni proces koji je već propadao pre nego što je rat u Iranu dao Moskvi dodatnih deset nedelja da ga potpuno uruši.
Zamrznuti konflikt nije nastao zbog rata u Iranu — on mu prethodi godinama, ukorenjen u ruskim zahtevima koji su osmišljeni da budu odbijeni i u pregovaračkom procesu koji je već propadao kada se pažnja Vašingtona preusmerila na druge teme.
Ono što je rat u Iranu dao Putinu jeste nešto korisnije od vojne prednosti: deset nedelja tokom kojih je Vašingtonu Moskva bila potrebnija nego što je Moskvi bio potreban Vašington, i jednu transakciju koja je Rusiju preoblikovala iz sankcionisanog parije u nezamenljivog partnera — bez ikakvog troška po Kremlj u Ukrajini. To je problem Ukrajine na koji bi Vašington trebalo da se fokusira — a primirje sa Iranom nije rešenje.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
