Koliko su Amerika, Britanija i ostali platili Ukrajini kao pomoć od ruske invazije? I, da će one dobiti novac nazad?
Ovakva pitanja dominiraće još dugo dok američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na svoje ukrajinske kolege da postignu dogovor o okončanju rata.
Ako posmatramo samo iznos vojne podrške od 2022. godine, SAD su obezbedile 64 milijarde evra, u poređenju sa 62 milijarde evra od evropskih zemalja (uključujući i Veliku Britaniju).
Kada je reč o drugim vrstama podrške, kao što su humanitarna i finansijska pomoć, onda evropska premašuje američku (ukupno 132 milijarde evra, u poređenju sa 114 milijardi evra iz SAD).
Gledano kroz ovu prizmu, druge zemlje su očigledno najizdašnije – Danska, Estonija i veliki deo Baltika daju oko dva procenta svog BDP-a, daleko veći iznos u odnosu na njihovu sposobnost da ga finansiraju.
Upoređujući sa prethodnim iznosima potrošenim u drugim sukobima, oni nisu ni blizu.
To ne važi samo za SAD, već i za Veliku Britaniju, Nemačku i Japan, koji su pružili veću pomoć drugim pogođenim zemljama tokom prvog Zalivskog rata.
Uprkos tome, jasno je da su SAD i drugi uložili značajne resurse u Ukrajinu.
Predsednik Tramp je nedavno govorio o povratu 500 milijardi dolara od Ukrajine u obliku prihoda od rudarenja retkih zemnih metala.
Metali retkih zemalja predstavljaju nejasan ugao periodnog sistema i igraju malu, iako važnu ulogu u elektronici i vojnoj proizvodnji.
Celo tržište je malo, što u suštini čini neverovatnim da bi, čak i ako bi Ukrajina iznenada proizvela većinu svetske ponude, predsednik mogao da očekuje taj iznos prihoda nazad.
Tačnije, dok u Ukrajini postoji nekoliko nalazišta retkih zemalja, ona već godinama vene, neiskorišćena. Toliko su skupi za kopanje da niko nije smislio kako da izvuče elemente i istovremeno ostvari profit.
Koje minerale ima Ukrajina?
Ipak, čak i ako se ovo uzme u obzir, Ukrajina bi i dalje bila relativno mali igrač u globalnom litijumu. Sigurno nije dovoljno da generiše stotine milijardi dolara koje Tramp traži.
A opet, Ukrajina ima na raspolaganju i druge resurse – ogromne slojeve uglja u Donbasu, velike rezerve rude gvožđa na jugu zemlje.
I jedno i drugo se nalazi u ili blizu ruskih okupiranih područja, što bi, iz perspektive Ukrajinaca, moglo biti poenta. Koliko god da su ove stvari staromodne, one zapravo stvaraju značajan prihod. Možda je to najbolja nada Trampa za neku otplatu.
U međuvremenu, predsednik Tramp je takođe nagovestio da je dogovor konačno iza ugla, jer je potvrdio izveštaje da će ukrajinski lider ove nedelje putovati preko Atlantika.
Tramp je još jednom izrazio podršku sporazumu o retkim mineralima, ističući da Ukrajina treba da vrati SAD milijarde koje je dobila u vojnoj pomoći pod Bajdenovom administracijom.
Međutim, Tramp je navodno odustao od zahteva za 395 milijardi funti prihoda od korišćenja retkih ukrajinskih minerala.
– Bez SAD, njihovog novca i njihove vojne opreme, ovaj rat bi bio završen u veoma kratkom vremenskom periodu – rekao je on.
Sporazum navodno ne uključuje nikakve bezbednosne garancije SAD Ukrajini, što je do sada bio ključni zahtev ove ratom razorene zemlje.
Nacrt sporazuma ne obavezuje Ukrajinu da koristi profit od svojih prirodnih resursa da vrati SAD do 500 milijardi dolara ratne pomoći, što je bio ključni zahtev Trampove administracije.
Iako sporazum ne uključuje eksplicitne američke bezbednosne garancije, ukrajinski zvaničnici ga vide kao dobar ishod i korak u pravom smeru.
– Sporazum o mineralima je samo deo slike – rekla je potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka pravde Olha Stefanišina.
Geopolitički pejzaž
Trampova žurba da nametne prekid ruskog rata u Ukrajini podstakla je strah od dalekosežnih američkih ustupaka Vladimiru Putinu. Izražena je zabrinutost da bi to moglo da potkopa bezbednost u Ukrajini i Evropi i da promeni geopolitički pejzaž.
Predsednik Zelenski je prošle nedelje odbio da potpiše ovaj prvobitni predlog – što je izazvalo rat reči između njega i Trampa
Tada je ukrajinski predsednik rekao da bi Ukrajina mogla da potpiše sporazum sa SAD, EU i drugim neimenovanim saveznicima koji bi omogućio zajednička ulaganja i korišćenje ukrajinskih prirodnih resursa.
Štaviše, činilo se da će Tramp dobiti ukrajinske prirodne resurse u vrednosti od 500 milijardi dolara kao otplatu za vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć pruženu Kijevu od početka ruske invazije u punom obimu.
Čini se da je ova cifra izvučena iz etra, pošto služba za izveštavanje američkog Kongresa pokazuje da ukupna američka pomoć Ukrajini do sada iznosi 174,2 milijarde dolara.
Zelenski je kasnije tvrdio da je od toga samo oko 75 milijardi dolara vojna pomoć.
„Pravo na borbu“
Kancelarija predsednika Vladimira Zelenskog potvrdila je 25. februara da su SAD i Ukrajina postigle dogovor u vezi sa kritičnim mineralima za Ukrajinu nakon intenzivnog perioda pregovora.
Tramp je takođe rekao da je otvoren za postizanje sporazuma o kritičnim mineralima sa Rusijom.
– I ja bih voleo da kupim minerale na ruskoj zemlji ako možemo. Retka zemlja, oni imaju veoma dobru retku zemlju… To je odlično i za Rusiju, jer bismo tamo mogli da sklapamo poslove. Oni imaju veoma vrednu zemlju koja se ne koristi, pa bi tako nešto moglo da se desi – rekao je Tramp.
Negirao da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u vezi sa pristupom SAD ključnim mineralima u ukrajinskim zemljama pod ruskom okupacijom.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o Expo 2027:
@bizportal.rs Dimitri Kerkenzes – ovo je odjeknulo širom sveta #biz #bizportal #expo #fypシ゚ #fyp #foryoupage
♬ original sound – BizPortal.rs
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
